Posedovanje vozačke dozvole je veliki izazov za mnoge osobe sa epilepsijom. Mogućnost upravljanja motornim vozilom je od suštinske važnosti za uspešno obavljanje profesije, socijalizaciju, samopotvrdjivanje – za sve aspekte modernog života – tako da se osobe sa epilepsijom osećaju diskriminisanim kada je vožnja u pitanju. (1)
Bez obzira na želju osoba sa epilepsijom da voze, epileptilčki napad tokom vožnje nosi rizik saobraćajne nezgode, sa mogućom materijalnom štetom, povredjivanjem, čak i smrtnim ishodom. (2-6)
Većina država u svetu dozvoljava osobama sa epilepsijom da voze, ali pod jasnim zakonskim uslovima (2,3). Činjenica je da je epileptički napad tokom vožnje opasan, ali rizik se može smanjiti i na neki način predvideti.
Zakoni koji regulišu dobijanje vozačke dozvole osobama sa epilepsijom se razlikuju od države do države, ali je opšti trend u mnogim državama da se osobama sa epilepsijom dozvoljava da voze ukoliko su napadi pod kontrolom. (2,3). Najvažniji standard za procenu rizika jeste interval bez napada, tj. koliko dugo je osoba bez napada, tzv “slobodan period”. (2, 3)
Procenat saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom uzrokovanim epileptičkim napadom čine samo 0,2% u poredjenju sa onim uzrokovanim alkoholom koji čine 30% (6)
Slobodan period
Dužina slobodnog perioda bez napada je ključni podatak koji se uzima u razmatranje pri donošenju odluke da li osoba sa epilepsijom može da vozi ili ne.
Zakoni su u svim državama stroži za dobijanje profesionalne vozačke dozvole. U Srbiji profesionalnu vozačku dozvolu ne mogu da dobiju osobe sa epilepsijom.
Druge države su liberalnije i fleksibilnije. U Republici Češkoj na primer, profesionalnu vozačku dozvolu mogu da dobiju osobe sa epilepsijom ako je slobodan period duži od 10 godina, a u Švedskoj i Estoniji slobodni period od 5 godina je dovoljan za dobijanje profesionalne vozačke dozvole.
Što se amaterske vozačke dozvole tiče, u državama kao što su Kina, Indija, Pakistan, Centralna Afrička Republika, Ruanda, Singapur, Tajvan i Bugarska, osobe sa epilepsijom ne mogu nikada da dobiju vozačku dovzolu.
U državama SAD slobodan period potreban za dobijanje vozačke dozvole se kreće od 3 meseci do godinu dana (slobodan period u 13 država mora da bude 3 meseca, u 20 država 6 meseci u 8 država 12 ili više meseci, a u 9 država zakonom nije regulisana dužina slobodnog perioda)(8)
Slobodan period od 1 godine je obavezan u sledećim državama: Velka Britanija, Nemačka, Belgija, Španija, Švajcarska, Češka, Rumunija, Izrael, Malta, Kanada, Brazil, Novi Zeland (9)
Slobodan period bez napada od 2 godine je obavezan u sledećim državama: Švedska, Austrija, Francuska, Danska, Grčka, Italija, Hrvatska, Slovenija, Norveška, Porugalija, Kipar, Egipat, Japan, Južnoafrička republika, Srbija (9)
U Srbiji je važno da slobodan period bude posle ukidanja leka, tj. da je antiepileptik pod kontrolom ukinut i da je potom prošlo dve godine slobodnog perioda bez napada. U većini drugih država bitan je slobodan period, a nije od bitne važnosti da li je za vreme tog, slobodnog perioda pacijent uzimao lekove za epilepsiju ili ne.
Druge okolnosti
Zakoni nekih zemalja prepoznaju i tipove napada, tako da se posebni uslovi primenjuju ako se kod osobe dešavaju napadi samo u toku spavanja. U nekim zakonima se navodi i posebna klauzula koja kaže da odredjeni tipovi epileptičkih napada nisu opasni za vožnju, ako”..ne menjaju nivo svesti i ne menjaju sposobnost upravljanja motornim vozilom..” (Škotska)
S druge strane, pacijenti sa epilepsijom često ne prijavljuju napade svojim doktorima upravo zato što se boje da će izgubiti vozačku dozvolu (2,3,7).
Lekari imaju obavezu da obaveste svoje pacijente sa epilepsijom o važećem zakonu koji reguliše pitanje vozačke dozvole, i mogu se zakonski zaštititi time što će zabeležiti u zdravstvenom kartonu da su upozorili pacijenta na njgovu zakonsku obavezu. (2,7) U nekim državama lekari imaju obavezu da saobraćajnim vlastima prijave osobe sa epilepsijom (Izrael, Japan, Češka republika, Norveška, Švedska, Velika Britanija, Novi Zeland, i samo 6 od 50 država u SAD. )
Izdavanje vozačke dozvole osobama sa epilepsijom je delikatna situacija koja zahteva jasna ali sveobuhvatna pravila koja su definisana zakonom. Pored samog zakona potrebno je da i ostali akteri (Država tj. policija, osoba sa epilepsijom, nadležni lekar) odgovorno i principijelno pristupe svakom slučaju individualno da bi se donela ispravna odluka koja s jedne strane neće uskraćivati prava na vožnju osoba sa epilepsijom, a s druge strane obezbvediti maksimalnu bezbednost za samog vozača sa epilepsijom ali i za druge učesnike u saobraćaju.
Literatura
- Gulliam F, Gilliam F, Kuzniecky R, Faught E, Black L, Carpenter G. Schrodt R. Patient-validated content of epilepsy-specific quality-of-life measurement. Epilepsia 1997;38:233–236.
- Krumholz A, Fisher RS, Lesser RP, Hauser WA. Driving and epilepsy: A review and reappraisal. JAMA 1991;265:622–626.
- Krauss GK, Ampaw L, Krumholz A. Individual state driving restrictions for people with epilepsy in the US. Neurology 2001;57:1780–1785.
- Krumholz A. Driving and Epilepsy: A historical perspective and review of current regulations. Epilepsia 1994;35:668–674.
- Krauss GK, Krumholz A, Carter RC, Kaplan P. Risk factors for seizure-related motor vehicle crashes in patients with epilepsy.Neurology 1999;52:1324–1329.
- Sheth SG, Krauss G, Krumholz A, Li G. Mortality in epilepsy: Driving fatalities vs. other causes of death in patients with epilepsy. Neurology 2004;63:1002–1007.
- American Academy of Neurology, American Epilepsy Society, Epilepsy Foundation of America. Consensus statements, sample statutory provisions, and model regulations regarding driver licensing and epilepsy. Epilepsia 1994;35:696–705.
- Epilepsy: A Guide to Balancing Your Life – Google Books. Books.google.com. 2006-12-15. ISBN 978-1-932603-20-0. Retrieved 2010-09-16.
- Ben-Menachem E (2004). “Toward a more pragmatic view of driving and epilepsy”. Epilepsy Curr 4 (4): 133–4. doi:10.1111/j.1535-7597.2004.44003.x. PMC 1176346. PMID 16059474.