Četiri faze kreativnosti Grama Valasa

Share

Godine 1926.  u knjizi “Umetnost mišljenja”  (The Art of Thought), 68-godišnji Gram Valas  je spajajući  svoja iskustva sa tadašnjim znanjima, opisao četiri faze kreativnosti: Priprema, inkubacija, iluminacija i verifikacija.

Priprema

1329-004-2FF24E20

Tokom prirpemene faze,  problem se sagledava sa svih strana, kako bi posmatrač  pripremio svoj um kao što se plodna zemlja priprema pred setvu. Ovde se akumuliraju intelektualni resursi iz kojih će se stvoriti nova ideja. Ova faza je potpuno svesna i sastoji se iz istraživanja, planiranja, stvaranja odgovarajućeg mentalnog okvirta i visoke koncentacije. Valas piše:

„Kao prvi korak u ovoj fazi  osoba biva  neodoljivo uvučena u oblast interesovanja.. U pripremnoj fazi osoba bude potpuno utopljena i izgradjuje specifičnu osetljivost za temu i problem kojom se bavi..“

Priprema često nije niti sistematična niti namerna.

Inkubacija

albert_einstein

Zatim dolazi period nesvesne obrade podataka, kada se ne ulaže nikakav napor u smislu rešavanja problema. Valas napominje da ova faza ima dva različita elementa:  „negativna činjenica“ koja ukazuje na to da tokom ove faze nema svesnog, namernot rada na aktuelnom problemu, i „pozitivne činjenice“, serije nesvesnih nenamernih mentalnih dogadjaja koji se pojavljuju. Valas pise:

Odsustvo voljnih svesnih razmišljanja o problemu, može da ima dva oblika: period „ne razmišljanja“ može se koristiti na svestan rad na drugom problemu, ili kao relaksacija, bez ikakvog mentalnog rada. Prva vrsta inkubacije je ekonomičnija, ali je druga bolja.“

Valas predlaže tehniku za optimizaciju Inkubacione faze, time što se namerno ugradjuju prekidi koncentrisanog napora tokom misaonog toka.

„..često možemo dobiti bolje rezultate tako što započnemo više problema u nizu, i svesno jedan  ostavljamo nezavršen, dok se okrećemo sledećem…“

Iluminacija

thecreativityquestion_illumination

Iza inkubacionog perioda nastupa iluminaciona faza – bljesak uvida,  koji svesni deo ličnosti ne može voljno  da  dozove,  već samo da prepozna i prihvati – kada svi elementi koji su tokom pripemne faze slobodno lebdeli u okruženju, sada budu spremni da se uklope u jasno  „osvetljenu“ sasvim novu formaciju.

„..bez obzira što iluminaciju svodimo na „bljesak“, očigledno je da je ne možemo podvesti pod diretkni uticaj naše volje. Zato što voljom  možemo jedino uticati na procese koji traju neko vreme. S druge strane, finalni „bljesak“ ili „klik“… jeste kulminacija uspešnog niza asocijacija,  što može trajati izvesno vreme, i kome obično prethode probni i neuspešni nizovi. Serije neuspešnih nizova asocijacija može trajati različiti vremenski period…

… Nekada uspeštni niz izgleda kao da se sastoji od jedne jedine asocijacije, ili  od sukcesivnih ispada koje su tako brzi da se čini kao da su trenutni..“

Potvrda (verifikacija)

-5

Poslednja faza, za razliku od druge i treće, deli sa prvom svestan i nameran napor u smislu testiranja vrednosti ideje i njeno svodjenje na jasnu formu.

„.. Nikada se ne dešava da nesvestan rad pripremi gotov rezultat koji je spreman da postane pravilo.. Jedino čemu se možemo nadati jeste da od ove inspiracije dobijemo početnu tačku za dalji  rad. Što se daljeg toka tiče, mora se sprovesti tokom drugog perioda svesnog rada koji sledi inspiraciji,  tokom kog se rezultati inspiracije potvrdjuju  i kada se  procenju posledice. Ovaj period zahteva disciplinu, koncentraciju, volju i svestan, naporan rad..“

Važnije od svega je interakcija ovih faza i činjenica da nijedan od njih ne postoji izolovana u odnosu na ostale. Mehanizam kreativnosti jeste kompleksni proces koji se sastoji od nemerljivih,  neprestano pokretnih delova. Valas primećuje:

„.. U dnevnom toku misli, ove četiri faze se stalno preklapaju dok ispitiujemo različite probleme. Ekonomist koji prati vesti sa berze, psiholog koji upravo sprovodi eksperiment, biznismen koji čita poslovnu prepisku, svi oni mogu istovremeno da budu u fazi „inkubacije“ za problem koji su sebi postavili nekoliko dana ranije, mogu da skupljaju bitne informacije u fazi „pripreme“ za neki sledeći problem, ili da „verifikuju“ zaključke trećeg problema. Dok ispituje jedan problem, um može nesvesno da bude u inkubaciji za drugi aspekt istog problema, dok je svesno u fazi pripreme ili u fazi verifikacije za neki treći njegov aspekt…“

Savremeni koncepti kreativnosti kreću i razradjuju, ali i menjaju Valasov četvorofazni model kreativnosti iz 1926. godine.