Deca se radjaju kao kreativni geniji.

Ali, na žalost, kada porastu do trećeg ili četvrtog razreda nihova kreativnost nestaje. Sa interligencijom je nešto drugačije. Postoji fenomen koji se zove Flin-ov efekat, koji kaže da svaka naredna generalcija ima viši IQ, zato što okruženje čini decu pametnijom. Kod kreativnosti se primećujue obrnuti trend; od 1990 godine rezultati kreativnosti padaju.

Evo nekih ubica kreativnosti:

1. Nagradjivanje. Nagradjivanje sputava dečju maštu i istraživački duh. Dete će uložiti taman oknoliko truda koliko je potrebno da postigne odredjeni cilj, i ni trunku više. Nagrade i pohvale eliminišu unutrašnje zadovoljstvo kreativne aktivnosti. Potrebna su nam zainteresovana, motivisana deca a ne samo odlične ocene u dnevnicima.
2. Nadgledanje. Neprestani nadzor deteta i nadgledanje svakog  koraka u njegovom radu  deluje razarajućče za njegovu kreativnost. Ako su deca neprekidno monitorisana, i ako im stalno dajemo neke instrukcije i  savete, neće  naučiti šta zanči prihvatanje rizika i neće saznati vrednost grešaka u procesu učenja.
3. Ograničen izbor. Decu stavljamo u sistem koji ih uči da postoji „samo jedno pravo rešenje“. Ispitivanje alternativa jeste srž „lateralnog“ mišljenja. Kreativno dete slobodno isprobava moguća rešenja i rado prati sopstvenu radoznalost.

   

4. Preopterećenost. Redovna škola, domaći zadaci,  treninzi, sekcije,  socijalne aktivnsot, dečji raspored nikada nije bio puniji. Odrasli ga takodje preplavljuju stimulusima, zaboravljajući na najvažniji od svih stimulusa: dosadu. Iz dosade se razvija mašta a iz mašte kreativnost. U trenucima kada ne radi „ništa“, dečji um stvara najbolje ideje.

Kreativnost se rasplamsava kada se stvari rade iz zadovoljstva. Zaboravimo na “uradi na pravi način” i dozvolimo deci da istražuju, da čine greške i peruzimaju rizik i osećaju se slobodno da isprobavaju sve svoje divne ideje.