All posts by Emil Vlajić

About Emil Vlajić

Lekar po profesiji. Zanimanja uglavnom u oblasti kulture i obrazovanja. Hobi mnogi, različiti, promenljivi. Sportovi vezani za vetar i vodu, ranije. Sada rekreacija. Fotografija.

Metodologija projektne nastave

Projektna nastava je složen oblik nastave i samim tim zahteva mnoge veštine nastavnika i učenika da bi proces učenja bio uspešan. Kroz projektnu nastavu uče i nastavnici i učenici, jer postoji niz neophodnih veština koje i jedni i drugi treba da savladaju ako hoće da kvalitetno razvijaju ovaj oblik nastave.

Veštine se stalno nadograđuju i uvežbavaju korišćenjem metoda koje omogućavaju praktičnu primenu znanja, što je prvi imperative projektne nastave.   

Uputstva za savladavanje projektne nastave    

Istraživači (Duncker pre svih)  ističu nekoliko uputstava za savladavanje projektne nastave.

1. Jedno od najvažnijih je ovladavanje metodama tipičnim za projektnu nastavu čiji je cilj praktična primena znanja. Ove metode  se mogu uvežbavati  jer se mnoge od njih već primenjuju u nastavi. Duncker navodi nekoliko specifičnih područja u kojima treba savladati metode praktične nastave:

  • osposobljavanje za grupni rad (interaktivne metode, igre uloga…),
  • prikupljanje informacija (intervjui, ankete, upitnici, korišćenje literature…),
  • prezentacija rezultata (objavljivanje rezultata, dramatizovanje, izrada zidnih novina i sl…)
  • organizovanje (razvoj strategija, raspodela rada, rad u plenumu…),
  • kontakti sa javnišću (formulisanje izjava, izrada plakata, pronalaženje informacionih mreža…)
  • supervizija (metode procene, evaluacije…)

2. U projektnoj  nastavi učenici imaju mnogo više obaveza nego u tradicionalnoj, a uloga nastavnika se prvenstveno svodi na koordinisanje i konsultovanje učenika. Ovakve uloge zahtevaju metodološke novine koje treba da prihvate i nastavnici i učenici.

3. Učenje projektne nastave , odnosno metoda  koje se koriste, treba usvajati postepeno.

4. Metode projektne/praktične nastave, navedene pod tačkom 1.,se mogu učiti i vežbati i izvan projektne nastave u drugim nastavnim oblicima –  grupni rad, timska nastava, istraživačka nastava i sl. Ovaj  transfer metoda je lakši ako nastavnici na svojim časovima već primenjuju navedene oblike. Na taj način ovi oblici nastave će biti srodniji projektnoj nastavi.


Svaki nastavnik koji primenjuje projektnu nastavu bi trebalo da poseduje metodičke veštine koje mu pomažu da: 

  • dobro odredi ciljeve i etape rada koje razvijaju radne navike i inicijativu učenika,
  • obezbedi osnovne uslove za ostvarivanje projekta (izvore znanja, opremu …),
  • stvara dobru klimu tokom realizacije projekta,
  • ne bude u ulozi izvršioca koji radi umesto učenika, već u ulozi konsultanta,
  • usmereva učenike ka rešavanju problema, podstiče upornost,
  • vešto komunicira sa svim učesnicima projekta bez nametanja svog gledišta,
  • koristi  informacione tehnologije u nastavi,
  • proširuje svoje znanje o projektnoj nastavi,

… lista nije završena, jer je projektna nastava otvoren oblik za inovacije.

Mirsada Topalović, psiholog

Projektna nastava

Projektna nastava se poslednje dve godine realizuje u našim školama kao inovativni oblik nastave. Bez obzira što teoretski nije pedagoška  novina,  kod nastavnika su prisutne dileme koje treba rešavati.

John Dewey
John Dewey

Metoda projektne nastave je uvedena u obrazovnu praksu skoro pre 100 godina,  zahvaljujući idejama poznatog naučnika i istraživača Džona Djuija po kojem je glavni zadatak škole da učenicima omogući sticanje znanja kroz:

  • lično iskustvo na osnovu sopstvenih istraživanja,
  • saradnju sa drugima,
  • izražavanje sopstvenih ideja.

Stečeno znanje, po Djuiju, mora biti u funkciji praktičnih potreba – znanje se mora praktično primeniti.

Promena uloge nastavnika i učenika

Projekna nastava se danas smatra  inovativnim oblikom nastave jer menja ulogu učenika i nastavnika u nastavnom procesu.

Nastavnik u projektnoj nastavi nije u ulozi predavača  koji prenosi informacije učenicima, već raznovrsnim metodama  rada podstiče aktivnost učenika u procesu učenja.

Umesto reprodukcije  informacija, fokus se pomera na rad sa informacijama, njihovo biranje, klasifikovanje i prezentovanje. Primenjujući projektnu nastavu  nastavnici  imaju mogućnost za otvoreniju saradnju sa kolegama kroz međupredmetno povezivanje sadržaja, sa roditeljima i ostalim saradnicima na projektu. Takođe, otvara im se mogućnost za veću primenu novih nastavnih tehnologija. Sve ove mogućnosti ih izmeštaju iz uloge predavača u ulogu koordinatora i organizatora nastave.

Uloga učenika se takođe menja na način koji omogućava učenicima da:

  • koriste  različite izvore znanja,
  • tragaju za rešenjima postavljenih problema,
  • upražnjavaju istraživačke aktivnosti,
  • uče u manjim vršnjačkim grupama, 
  • sarađuju sa nastavnicima drugih predmeta ili stručnjacima za određenu oblast iz drugih profesija,
  • postavljaju pitanja i aktivno traže odgovore na njih,
  • kreiraju sopstvena značenja odgovora koje su pronašli .

Da li će projektna nastava biti izazov ili teškoća za nastavnike zavisi od spremnosti svih aktera škole da se upoznaju sa svim vidovima ovakve  edukacije.

Mirsada Topalović, psiholog

Timski rad u školi

Prosvetni radnici u našem obrazovnom sistemu većinu svojih poslova u školi  obavljaju individualno. Timski rad je zastupljen eventualno u realizaciji nekog oglednog časa, planiranju i realizaciji ekskurzije, radu stručnih organa škole i sličnim poslovima. Retki su nastavnici u našem obrazovnom sistemu koji imaju bilo kakvo iskustvo rada u paru u realizaciji nastave –  zajedničko planiranje i izvođenje časa sa drugim nastavnikom. Sistem još uvek ne daje konkretna rešanja za ovakav vid nastave.

Kod vaspitača je situacija sasvim drugačija. Sa jednom grupom dece rade dva vaspitača i u zavisnosti od organizacije ustanove, u nekom periodu dana rade zajedno. Ovakav zajednički posao, ili rad u paru zahteva dobar timski rad i veliku profesionalanost oba vaspitača, kako bi se postigao potreban kvalitet rada sa decom. Ukoliko toga nema, rad u paru će biti mučenje za oba vaspitača i problem za ustanovu u kojoj oni rade.

Da bi grupa ljudi, ili par koji radi zajedno, funkcionisala kao tim potrebno je:

  • da imaju zajednički cilj koji se može uspešno ostvariti samo zajedničkim radom,
  • da postoje jasno definisane i podeljene uloge i odgovornosti,
  • da su defenisana i prihvaćena pravila ponašanja rada u timu,
  • da su definisani načini donošenja odluka u timu kojih se svi pridržavaju,
  • da članovi tima izgrađuju međusobno razumevanje i poverenje,
  • da su članovi tima u ispunjavanju postavljenih  zadataka upućeni jedni na  druge,
  • da su poznati načini komunikacije unutar i izvan tima,
  • da svaki član pronađe svoje mesto u timu,
  • da su definisani načini rešavanja sukoba u timu koji se moraju otvoreno i odmah rešavati, podstičući saradnju,
  • da se zna ko pomaže timu u njegovom radu i kakva je uloga direktora škole i ostalih pomagača 

Problem rada u timu, posebno u paru je veliki izazov za prosvetne radnike u mnogim zemljama, ne samo u našem obrazovnom sistemu. Problem kod vaspitača koji rade u paru može da usložnjava veliki raspon u njihovom radnom stažu. Stariji vaspitači imaju iskustvo u radu, efikasne tehnike i praktična rešenja u radu sa decom, dok mlađi vaspitači donose nova akademska znanja stečena na studijama koja žele isprobati u praksi. Ukoliko u ustanovi postoji praksa dobrog timskog rada ova dva vaspitača će biti uigran tim profesionalaca koji na pravi način kreiraju podsticajnu sredinu za rast i razvoj dece. U školi je takodje poželjna ovakva saradnja mlađih i starijih kolega.

Mirsada Topalović, psiholog

Pismo jedne majke Deda Mrazu

Dragi Deda Mraze

Učini sve da ispuniš moje želje.

U Novoj godini želim da moji najdraži i ja budemo zdravi i radosni.

Želim da moja porodica i dalje bude moje mesto mira, poverenja i iskrenosti. Ovo jako želim.

Volela bih da naučim nove stvari u ovom novom milenijumu, rad na računaru i sve što ide uz to, tako da mogu  sama da se snalazim i da drugima ne dosađujem oko toga.

Deda Mraze, pošalji mi kapi za samopouzdanje i bolju organizovanost.

Okreni me ka prijateljima i lepim druženjima.

Zadrži ono što sam do sada dobro činila drugima, da i dalje traje, a njima reci da i ja postojim.

Tako mi nedostaje nova sedeća garnitura, dobra slavina za vodu u kuhinji i lepa futrola za naočare.

A najviše te molim da i ove godine čuvaš moje dete od loših stvari i pomogneš mu na putu odrastanja.

                                                                         Pozdrav od jedne mame*

* Pismo je napisano 2003 godine.

Problematično ponašanje učenika na času

Za nastavnike i vaspitače je planiranje nastave posao kojem verovatno posvećuju najviše pažnje u svom radu. To je razumljiv stav, imajući u vidu da je to primaran posao ljudi koji podučavaju druge. Često se dogodi da nešto na času ili aktivnosti ne ide baš po planu i da je potrebno odvojiti određeno vreme za rešavanje iskrslih problema.

Koliko god da se nastavnici trude da učine svoj čas zanimljivim, uvek ima učenika koji ne prate sadržaje koje nastavnik prezentuje i ne učestvuju u isplaniranim aktivnostima nastave.

Jedna od pedagoških situacija se upravo može odnositi na ovakvo ponašanje nekih učenika.

Primer:   Dok nastavnik predaje lekciju jedan učenik se stalno okreće, zagovara i zapitkuje decu oko sebe, često ustaje sa mesta, prilazi drugim učenicima i traži nešto od njih…  

Razlozi zašto se učenik ovako ponaša mogu biti raznovrsni: ne razume gradivo, nema dovoljno sposobnosti, nedovoljno predznanje, trenutno ima problema u porodici, problemi sa vršnjacima, poremećaj pažnje ili ponašanja… U zavisnosti od uzroka određuju se koraci koje će nastavnik i škola preduzeti u rešavanju ovakvog slučaja.

Prvi korak koji nastavnik treba da učini je da neposredno reaguje na ovakvo ponašanje obraćajući se učeniku sa jasno iskazanim zahtevom šta se od njega očekuje i sa jasno istaknutom porukom šta učenik u tom trenutku treba da radi  – dati učeniku primeren zadatak, uzeti ga za svog „pomagača“, promeniti metod rada i slična rešenja kojima se on uključuje u aktivnosti časa.  Nastavnik je u obavezi da tako postupi i zbog druge dece koja su ometana u svom radu i koja, s druge strane, mogu pružiti vršnjačku podršku i pomoć.

Komunikacija koju nastavnik ostvaruje sa ovakvim učenikom je vrlo bitan uslov uspešnosti rešavanja nastale problematične situacije.  Ukoliko je komunikacija manje konstruktivna i uključuje kritikovanje, okrivljivanje, ispitivanje, saslušavanje učenika i slično, verovatno neće doći do poboljšanja ponašanja ili će poboljšanje biti kratkotrajno. Bolji način za rešavanje je pokušaj da se nađe i razume uzrok ovakvog ponašanja, što uglavnom zahteva preduzimanje sledećih koraka: 

  • Saradnja sa stručnom službom škole je jedan od važnih koraka rešavanja i uglavnom neophodna u ovakvim situacijama, jer će pomoći u nalaženju uzroka  problematičnog ponašanja učenika i nalaženju trajnog rešenja. Pedagog i psiholog škole će svojim metodama rada, u saradnji sa odeljenjskim starešinom, prikupiti ključne podatke o učeniku (sposobnosti, interesovanja, motivacija, porodično okruženje, socijalna zrelost učenika i sl. ) i realizovati svoj rad sa učenikom.
  • U zavisnosti od uzroka i jačine problema stručna služba će uspostaviti saradnju sa roditeljima i potražiti pomoć od nadlažnih stručnih instutucija (ako je u pitanju ADHD, poremaćaji ponašanja i sličan neki problem ). U saradnji sa navedenim institucijama škola (timovi) planira i pruža podršku učeniku.
  • U slučaju vaspitne zapuštenosti deteta ili smanjenih sposobnosti nastavnici (timovi škole) će planirati vaspitni rad sa učenikom ili  individualizovane nastavne aktivnosti.
  • Nastavnici, na čijim se časovima učenik ponaša na način koji je opisan u navedenoj pedagoškoj situaciji, najveći efekat će postići ako aktivnosti vaspitnog ili individualizovanog rada,  koje su predložili timovi, razrade u svojim priprema časa, kako bi unapred znali šta konkretno treba da rade u datoj situaciji (npr. promene sadržaja, metoda rada, drugačija nastavna sredstva, zavisno od efekata).

Sve aktivnosti podrške učeniku planiraju se i realizuju u saradnji sa odeljenjskim starešinom i treba da sadrže i vršnjačku pomoć. Roditelji učenika se redovno informišu i uključuju na osnovu planiranih aktivnosti.

Rešavanje ovakvog i sličnih problema dosta zavisi i od toga kako nastavnik vidi dati problem, da li kao „učenik ima problem“ ili „nastavnik ima problem“. Odgovori na ove dileme mogu se potražiti u knjizi Tomasa Gordona „Kako biti uspešan nastavnik“ ( u originalu T.E.T. Teacher Effectiveness Training by Thomas Gordon). 

Mirsada Topalović, psiholog

Tuča medju učenicima kao primer pedagoške situacije na ispitu za licencu.

Pedagoškim situacijama je obuhvaćena celokupna problematika školskog života, tako da je lista situacija koje kandidati rešavaju na ispitu  za licencu raznovrsna i uglavnom obuhvata :

  • vrednovanje obrazovno-vaspitnog rada (npr. samovrednovanje, ocenjivanje učenika, vrednovanje postignuća dece…)
  • poznavanje i praćenje razvoja dece/učenika
  • saradnju sa kolegama, porodicom i lokalnom zajednicom
  • rad sa učenicima sa smetnjama u razvoju i talentovanim učenicima
  • rad u timu i timski rad
  • rešavanje problema nasilja u vaspitno-obrazovnim ustanovama
  • rešavanje disciplinskih problema
  • pružanje podrške učenicima/deci
  • kulturu ponašanja svih aktera u školi…

U preporučenoj literaturi koja se navodi u Pravilniku o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika se  prepoznaju teme navedenih kategorija. Svakako da kandidati koji pripremaju ispit neće biti u mogućnosti da pronađu i pročitaju sve navedene naslove knjiga i članaka pre ispita, ali je poželjno da tokom svog rada imaju u vidu ovu literaturu. Ispitivači, pored toga što zahtevaju odgovore na postavljena pitanja, kandidate upućuju na izvore koji će im pomoći u daljem radu prilikom reševanja problema iz školskog života.

Na ispitu se od kandidata očekuje da navedu precizne i konkretne korake u rešavanju situacije koju su dobili, baš kao što je nedavno jedan kolega podelio svoje iskustvo sa polaganja ispita, navodeći:   “… što se pedagoških situacija tiče nije bilo svejedno, jer vaš odgovor mora biti precizan sa navedenim koracima delovanja…”

Preciznost u navođenju koraka koji se preduzimaju u rešavanju neke pedagoške dileme ili problema je veoma važna, jer od toga zavisi da li će se naći pravo rešenje. Važno je pronaći adekvatan prvi korak koji otvara put ka ostalim koracima, razmisliti o tome ko nam sve može pomoći, kome se obratiti za pomoć ukoliko nam je potrebna.

Navešću primer o konkretnim koracima u rešavanju neke od situacija iz oblasti vršnjačkog nasilja.

Primer:   Dva učenika su se potukla u učionici, ili u dvorištu i nastavnik je naišao u tom trenutku i sve to video.

Prvi korak koji nastavnik preduzima se odnosi na njegovo reagovanje u smislu stavljanja pod kontrolu  situacije, tj. pokušaja da razdvoji učenike koji se tuku. Ukoliko proceni da je veoma opasno po njega da se direktno meša (u pitanju je oružje, mogućnost da bude fizički povređen), poslaće dva učenika da traže pomoć od strane nekog zaposlenog u školi – slobodan nastavnik, stručni saradnik, direktor, odeljenski starešina, dežurni nastavnik, u zavisnosti kada i gde se nasilje događa (u učionici za vreme časa ili u hodniku, dvorištu za vreme odmora).

Sledeći korak je da proceni da li ima povređenih u tuči i da li je neophodna medicinska pomoć, poziva hitnu pomoć (ili zadužuje da to radi neko drugi) ako je potrebno, brine o povređenom učeniku dok ne stigne pozvana hitna služba, prati celokupnu situaciju i umiruje ostale učenike (skoro uvek ima posmatrača).

Treći korak. Posle smirivanja situacije u obavezi je da slučaj prijavi odeljenjskom starešini koji dalje preduzima potrebne korake:

  • obaveštava roditelje učenika koji su se potukli,
  • u saradnji sa stručnim saradnicima prikuplja sve potrebne podatke za analizu događaja i preduzimanja potrebnih mera,
  • prijavljuje slučaj Timu za zaštitu učenika od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja,
  • učestvuje u izradi i realizaciji plana zaštite učenika i sprovođenju izrečenih vaspitnih mera (tuča se najčešće procenjuje kao treći nivo nasilja).

Ukoliko je nastavnik koji je video tuču odeljenjski starešina učenika koji se tuku, tada su navedeni koraci njegova obaveza.

Četvrti korak: planiranje prevencije

Kako nastavnik koji je video i prijavio tuču između učenika može da doprinese prevenciji vršnjačkog nasilja?  Ukoliko predaje u tom odeljenju (tim odeljenjima), kroz prikladne sadržaje svog predmeta, može da organizuje aktivnosti na času kojima se šalju poruke o nenasilju, toleranciji, konstruktivnoj komunikaciji i sl. Takođe, veliki je spektar ovakvih mogućnosti kroz sadržaje vannastavnih aktivnosti (odeljenski sastanak, sekcije…).

Prevencija je veoma važan korak koji se očekuje od nastavnika u suzbijanju vršnjačkog nasilja.

Da bi data pedagoška situacija bila uspešno rešena kandidat koji polaže ispit treba da poznaje primenu Pravilnika o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje u kojem su navedene sve

  • procedure,
  • vrste i nivoi nasilja,
  • rad tima za zaštitu,
  • preventivne i interventne aktivnosti,
  • odgovornosti svih aktera,
  • dokumentovanje, prikupljanje podataka i ostalo.

Ispitivač može da dotakne svaku od ovih tema tokom razgovora o datoj pedagoškoj situaciji.

Ukoliko kandidati nisu sigurni u primenu neke od pomenutih procedura, ispitivači će svakako da im pomognu i objasne, tako da rešavanje pedagoških situacija nije samo ispit, već i korisno učenje na ispitu.

Mirsada  Topalović, psiholog

Pedagoške situacije na ispitu za licencu

Usmeni deo ispita za licencu u prosveti, kao što je zakonski propisano, sastoji se iz:

  • provere osposobljenosti pripravnika za samostalno ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada (realizovanje časa/aktivnosti/odbrana eseja- u zavisnosti od radnog mesta);
  • provere osposobljenosti pripravnika da rešava konkretne pedagoške situacije;
  • poznavanja propisa iz oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Provera kompetencija i osposobljenosti pripravnika za rešavanje pedagoških situacija vrši se razgovorom kandidata i ispitne komisije o određenoj situaciji iz pedagoške prakse. Listu situacija priprema komisija koju formira ministar, a čine je predstavnici Ministarstva, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Pedagoške situacije su prilagođene radnim mestima i vrsti ustanove, a ispitna komisija ih dobija sa liste na samom ispitu.

Kandidat izvlači jednu od nekoliko ponuđenih situacija koje su odštampane na pojedinačnim ceduljama, dobija potrebno vreme da razmisli kako bi datu situaciju rešio u praksi i kroz razgovor sa članom komisije objašnjava svoja rešenja. Razgovor sa kandidatom vodi član komisije koji je prosvetni savetnik Ministarstva, savetnik zavoda ili neki drugi odgovarajući stručnjak koga odredi ministar (odnosno pokrajinski sekretar), sa najmanje pet godina radnog iskustva u ustanovi na poslovima stručnog saradnika.

Dosadšnja iskustva kandidata o polaganju ovog dela ispita su veoma pozitivna. Retko se dešava da neko ne položi ovaj deo ispita, a ako se i dogodi, to su obično kandidati koji se na ispitu potpuno blokiraju pa ništa ne kažu, ili navedu neadekvatna rešenja.

Bez obzira što se pedagoške situacije doživljavaju kao lakši u odnosu na ostale delove ispita, ipak većina kandidata koje očekuje polaganje ispita traži gotova rešenja za njih po internetu ili od kolega koji su polagali. To je razumljivo ponašanje, jer je predispitna situacija puna tenzije, straha od nepoznatog i sl. Međutim, mnoga ponuđena tumačenja i rešenja datih situacija na internetu najčešće nisu od pomoći kandidatu na samom ispitu, jer se odmah prepoznaju stereotipna rešenja iste situacije koja nisu povezana sa njegovim iskustvom i sopstvenim rešavanjem. Kolege koje su polagale ispit i poručuju ostalima da na ispitu o ovim situacijama treba razmisliti oslanjajući se na sopstveno iskustvo su sasvim u pravu i šalju dobru poruku ostalima.

Zapravo, rešavanje pedagoških situacija se ne može naučiti poput neke lekcije iz udžbenika jer za njihovo uspešno rešavanje potrebno je iskustvo rada u školi , teorijsko znanje, veštine u rešavanju raznovrsnih školskih situacija i problema (što zavisi od godina iskustva) , poznavanje zakonskih propisa i školske dokumentacije. Sve ovo ispitna komisija ima u vidu, posebno kada su u pitanju kandidati koji posle obavljenog pripravničkog staža nisu uspeli da nađu posao u struci, tako da se rešavanje konkretne pedagoške situacije svodi na razgovor o čemu sve on kao prosvetni radnik treba da razmišlja tražeći rešenje.

Na taj način kandidat pokazuje svoje znanje, vrednosne stavove i potrebne veštine za rešavanje date situacije – npr. veštinu komunikacije, empatije, timskog rada, saradnje sa drugima, uvažavanje različitosti, stav prema nasilju, poznavanje propisa u obrazovanju, metodike nastave/rada s decom, razvoja učenika, dečijih prava i odgovornosti. Širok je spektar znanja, veština i vrednosnih stavova za koje se očekuje da ih prosvetni radnici poseduju (propisane kompetencije nastavnika i vaspitača).

Imajući u vidu da se na ispitu očekuje promišljanje o najboljem rešenju date pedagoške situacije, pri čemu većina ispitivača kroz razgovor podstiče kandidata dodatnim pitanjima i objašnjenjima, nema razloga za preveliki stres koji može da blokira dobro razmišljanje kandidata u tom trenutku.

 

Mirsada Topalović, psiholog

Suspenzija licence u obrazovanju

Sticanje licence za rad u obrazovanju je proces koji traje po nekoliko godina i završava se,  po mišljenju većine kandidata, vrlo stresnim polaganjem ispita pred komisijom ministarstva/pokrajinskog sekretarijata. Posedovanje i očuvanje  ovog dokumenta veoma je važno za svakog prosvetnog radnika, kao i pitanje da li i u kojim situacijama  se licenca može suspendovati ili oduzeti. Ovo pitanje se povremeno pojavljuje na društvenim mrežama.

Brojgel, 1556.

Retko se u našoj obrazovnoj praksi dešava da nekom prosvetnom radniku bude supendovana ili oduzeta stečena dozvola za rad. Ali se ipak dešava. Zato je važno znati  situacije koje do toga mogu dovesti, pošto je posao prosvetnog radnika veoma kompleksan i često traži brzo reagovanje u radu sa decom, roditeljima, kolegama. Situacije na osnovu kojih se može suspendovati licenca su navedene u  članu 149. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja:

“…

Licenca se suspenduje nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku koji:

1) prema izveštaju prosvetnog savetnika ne ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na način i po postupku kojim se omogućava postizanje propisanih principa, ciljeva i standarda postignuća, programa obrazovanja i vaspitanja i vrednovanja rezultata učenja, za koga prosvetni savetnik utvrdi da nije otklonio nedostatke u svom radu, ni posle datih stručnih primedbi, predloga i upozorenja u pisanom obliku, na osnovu čega je dva puta negativno ocenjen od strane različitih prosvetnih savetnika;

2) se prema izveštaju prosvetnog savetnika nije stručno usavršavao, a prosvetni savetnik u svom izveštaju utvrdi da razlozi za to nisu opravdani.

…”

Pretpostavljam, da svi oni koji su polagali ispit za licencu prepoznaju navedene stavove Zakona.  Pripravnici koji se obučavaju za rad u prosveti na ovo treba da obrate posebnu pažnju – dešava se da su ovo i ispitna pitanja u delu ispita koji se odnosi na poznavanje zakonskih propisa.

Često pitanje koje nastavnici postavlja u vezi suspenzije licence se odnosi na stručno usavršavanje – da li se licenca može suspendovati (neki čak navodede – oduzeti) nasatvniku/vaspitaču/stručnom saradniku ukoliko se stručno ne usavršava po pravilniku koji to propisuje.

U takvoj situaciji prosvetni savetnik procenjuje opravdanost razloga zbog kojih se nastavnik, vaspitač i stručni saradnik nije stručno usavršavao i donosi konačnu odluku  po Pravilniku o stručno-pedagoškom nadzoru, član 7. Obavezu stručnog usavršavanja imaju svi zaposleni u prosveti, ali je širok spektar opravdanosti razloga za neispunjavanje ove obaveze.

Oduzimanje licence je ozbiljniji proces od njene suspenzije i dešava se zaposlenom:

  • kada je pravnosnažnom presudom osuđen za odredjena krivična dela,
  • kada je na osnovu pravnosnažne sudske odluke dobio rešenja o prestanku radnog odnosa,
  • ako odbije vršenje spoljašnjeg vrednovanja rada ili stručno-pedagoškog nadzora,
  • kome je suspendovana licenca u skladu sa članom 149. ovog zakona, a stekli su se uslovi za novu suspenzi

Svi navedeni razlozi i procedura oduzimanja su su detaljnije  navedeni  u članu 150. . Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

  Mirsada Topalović, psiholog

Promena radnog mesta i ispit za licencu

Vaspitači, nastavnici i stručni saradnici mogu tokom svog radnog veka da u određenim situacijama i okolnostima menjaju radna mesta u vaspitno-obrazovnim ustanovama. Događa se u praksi  da vaspitači koji su neko vreme radili u predškolskim ustanovama završe učiteljski fakultet i nastavljaju svoju karijeru kao učitelji u školi. Takođe, stručni saradnici koji su u školi radili na tim radnim mestima, mogu u nekom trenutku da dobiju radno mesto nastavnika, ukoliko postoje predmeti  koji zahtevaju takvu stručnu spremu (npr. nastavnici psihologije i sl.). Ove promene se u poslednje vreme češće dešavaju u obrazovanju zbog smanjenja broja dece u školama, manjeg broja odeljenja i tehnoloških viškova, tako da zaposleni prihvataju svako radno mesto za koje su stručni.

Pitanje koje su postavljali prilikom promene radnog mesta u obrazovanju se odnosilo na priznavanje stečene licence za rad u obrazovanju – konkretnije, da li im se položen ispit za licencu priznaje u slučaju promene radnog mesta ili ustanove u oblasti obrazovonja?

Pravilnikom, čl 21., je regulisano da :

“Položen ispit za licencu priznaje se za rad u predškolskoj ustanovi, školi, školi sa domom učenika i domu učenika.” – što znači da jednom stečena licenca u obrazovanju važi za  sve navedene obrazovno-vaspitne ustanove.


Radi pojašnjenja navešću neke primere iz prakse.

Prvi primer: Prelazak iz predškolske ustanove u školu

Vaspitač koji je nekoliko godina radio u predškolskoj ustanovi  i  ima položen ispit za licencu vaspitača u međuvremenu je završio učiteljski fakultet i počeo u nekoj školi da radi kao učitelj. Pošto već ima licencu za rad u obrazovanju nije u obavezi da ponovo polaže ovaj ispit, niti da se uvodi u posao učitelja kao pripravnik.

Drugi primer

Stručni saradnik koji ima licencu za stručnog saradnika, a u međuvremenu prelazi u nastavu, ili obrnuto nije u obavezi da ponovo polaže ispit, niti da obavlja pripravnički staž- priznaje mu se postojeća licenca.

Treći primer se odnosi na pripravnički staž

Psiholog je obavio pripravnički staž za nastavnika psihologije u nekoj srednjoj školi i škola ga je prijavila za polaganje ispita za licencu. U međuvremneu se zaposlio u osnovnoj ili srednjoj školi kao stručni saradnik i postavlja se pitanje, da li mora obavljati pripravnički staž i za ovo radno mesto. Pošto je već imao status pripravnika, a pripravnik ne može biti dva puta,  priznaje mu se pripravnički staž iz prethodne škole, kao i ispit za licencu kada ga položi. Zato je važno da bude u kontaktu sa školom koja ga je prijavila za polaganje ispita,  jer će Ministarstvo toj školi prosleđivati obaveštenja o polaganju ispita.

 

Mirsada Topalović, psiholog

 

Plan rada pripravnika

Iskustva škola u pružanju podrške pripravnicima  su različita po mnogo čemu: u nekim školama mentor i pripravnik se retko sretnu (jer, recimo, ne rade u istoj školi), u nekima su vrlo često u zajedničkim aktivnostima i posvećeno obavljaju sve svoje dužnosti, negde su pripravnici prepušteni sami sebi, negde su manje motivisani za rad i oni i mentori – svakako da za sve ovo postoje neki razlozi. Kvalitet rada i saradnje mentora i pripravnika  zavisi od mnogo faktora među kojima je urađen plan zajedničkog rada jedan od najvažnijih.

Plan (godišnji i mesečni) je sastavni deo pedagoške dokumentacije koju vodi pripravnik, a mentor mu pomaže u njegovoj izradi. Godišnjim planom je obuhvaćeno sve ono što će pripravnik uz pomoć mentora raditi tokom obučavanja za samostalan rad.  Plan se donosi odmah na početku pripravničkog staža i pri njegovoj izradi treba uzeti u obzir sve oblasti programa uvođenja u posao pripravnika:

  • Planiranje, programiranje, ostvarivanje i vrednovanje obrazovno-vaspitnog rada
  • Praćenje razvoja i postignuća učenika
  • Saradnja sa kolegama, porodicom i lokalnom zajednicom
  • Rad sa učenicima sa smetnjama u razvoju
  • Profesionalni razvoj
  • Dokumentacija

Program je naveden na kraju Pravilnika o dozvoli za rada nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika. Za savaku oblast programa su navedeni  ishodi, odnosno znanja, veštine i stavovi koje pripravnik treba da stekne. Ishodi su vrlo konkretni i olakšavaju izbor sadržaja plana rada pripravnika.

Takođe, prilikom izrade plana rada pripravnika treba imati u vidu da, po Pravilniku mentor:

  • Pruža pomoć pripravniku u pripremanju i izvođenju obrazovno-vaspitnog rada,
  • Prisustvuje obrazovno-vaspitnom radu najmanje 12 časova u toku pripravničkog staža,
  • Analizira obrazovno-vaspitni rad u cilju praćenja napredovanja pripravnika,
  • Pruža pomoć u pripremi za proveru savladanosti programa,

Pripravnik trba da:

  • prisustvuje na 12 časova ili aktivnosti mentora, ili nekih nastavnika koje odredi mentor.

Godišnji i mesečni plan rada pripravnika bi trebalo da ima sadržaj rada, vremensku dinamiku i izvšioce posla. Sadržaje ovih planova čine gore navedene oblasti programa uvođenja u posao pripravnika koje se detaljno razrađuju kroz mesečne planove, uz pomoć navedenih ishoda u svakoj oblasti, i na osnovu ostalih poslova iz godišnjeg plana rada škole  po izboru mentora i pripravnika.  Veoma je važno da pripravnik dobro upozna godišnji plan rada škole jer su u njemu planirane sve aktivnosti za datu  godinu u kojima će i on učestvovati.

Primer godišnjeg plana rada

Sadržaj rada

 

dinamika

 

izvršioci

 

napomena

 

Planiranje, programiranje, ostvarivanje i vrednovanje obrazovno-vaspitnog rada  (ovde se navode ključne stvari u vezi planiranja, realizacije i vrednovanja svih oblika O-V rada: npr. izrada globalnih i operativnih planova rada pripravnika…, priprema za čas/aktivnost, realizacija obaveznih časova (12 +12), prisustvo dodatnoj, dopunskoj nastavi, čas odeljenskog starešine, izrada didaktičkih srestava itd…

 

 

Ključne stvari definišemo iz ishoda ove oblasti, godišnjeg plan arada škole i aktuelnih potreba škole

 odrediti mesece kada će se sadržaji iz oblasti planiranja raditi – pretpostavljam da su to svi meseci u toku školske godine

 

 

 

 

pripravnik je  uglavnom izvršilac svih aktivnosti, izuzev realizacije 12 časova mentora kojima prisustvuje pripravnik. Za svaki sadržaj rada mentor pruža pomoć, daje uputstvo šta i kao treba raditi.

 

U nastavku tabele se navode i ostale oblasti uz detaljniju razradu i navođenje sadržaja rada važnih za tu oblast.

Kada se napravi pregledan godišnji plan rada pripravnika, mesečne planove  nije teško sročiti, jer su smernice za njih navedene u godišnjim.

Ovo je samo predlog jednog plana rada mentora. Naravno, svaki mentor i pripravnik imaju slobodu da urade plan po svojim principima i potrebama. Važno je da tokom staža pripravnik upozna i nauči sve ono što će mu biti potrebno da kvalitetno radi sa svojim učenicima. A to će lakše postići ukoliko ima mentora koji mu pomaže da napravi sadržajan plan rada sa preciznim rokovima uz pomoć propisanog programa uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika (Pravilnik).

Na osnovu mog iskustva pripravnici koji nisu dobijali pomoć na ovaj način, uz detaljno urađen plan rada i koji su nasumično dobijali podršku od svojih kolega su imali  puno nedoumica tokom pripremanja ispita za licencu, a na samom ispitu su delovali nesigurno.

 

Mirsada Topalović, psiholog