Tag Archives: Flin-ov efekat

Opadanje kreativnosti

Torensov test kreativnog mišljenja (The Torrance Tests of Creative Thinking – TTCT)  je razvijen 1966 godine i od tada je izvršeno  još 5 revizija (1974, 1984, 1988 i 2008. godine). Ukupan broj testirane dece jeste 272 599, za svih šest revizija testa. Obuhvaćena su deca od predškolskog uzrasta do 4 razreda srednje škole. creativity-research-journal

Analiza rezultata koju je uradila Kyung Hee Kim i objavila u časpisu CREATIVITY RESEARCH JOURNAL, 2011. godine pokazuje da skorovi kreativnog mišljenja  opadaju počev od VI razreda osnovne škole. Takodje, pokazalo se da, počev od 1990 godine, nasuprot IQ koji raste kroz generacije, skor na kteativnom mišljenju značajno opada.

Uporedjujući decu istog uzrasta u različitim vremenskim periodima, pokazalo se da su deca ranijih godina postizala više skorove na TTCT-u, a da počev od 1990 godine njihova kreativnost opada.

Kod dece mladjeg uzrasta (5-12 godina) značajno opada sposobnost  stvaranja novih ideja (fluentnost). Kod ove dece značajno opada i sposobnost  stvaranja retkih, originalnih  i neobičnih ideja (Originalnost).

Pokazalo se takodje, da se deca  poslednjih 20 gpodina teže  emotivno izražavaju, manje su energična, manje pričaju i teže se verbalno izražavaju, imaju manje smisla za humora, manje su maštovita, manje nekonvencionalna, manje živahna i strastvena, manje osetljiva, manje sposobna da povezuju irelevantne stvari, manje sposobna da zaključuju, i manje sposobna da sagledaju stvari iz drugačijeg ugla. Može se reći da su deca naučila na interakcije koje ne zahtevaju nepsredni kontakt  sa drugima, i više koriste aktuelne tehnologije za komunikaciju, verovatno zato što  ovakav način komunikacije isključuje neposredni kontakt dve osobe, kako  verbalne, tako i druge medjuljudske komunikacione signale. Tehnologija može biti podsticajna za razvoj kreativnosti, ali neki njeni aspekti mogu spuitavati razvoj  kreativnost kod dece.

Opadanje elaborativnih skorova na TTCT se uočava počev od 1984 godine, i konstantna je tokom poslednjih 30 godina. 1) ljudi svih uzrasta, od predškolskog do odraslog doba konstantno sve više  gube sposobnost  razrade  ideja i detalja, i manje razmišljaju o njima. 2) ljudi su manje motivisani da budu kreativni. 3) kretaivnost se sve manje podržava u kući, školi i od društva uopšte.

Opšti zaključak je da  deca  rastu sa sve više duhovne ograničenosti, manje su intelektualno radoznala i manje su otvorena za nova iskustva.

Kyung Hee Kim predstavlja svoj rad

The Creativity Crisis: The Decrease in Creative Thinking Scores on the Torrance Tests of Creative Thinking

.

Kako uništiti kreativnost kod dece

Untitled-TrueColor-01
Flin-ov efekat na IQ kroz generacije

Deca se radjaju kao kreativni geniji.

 

Ali, na žalost, kada porastu do trećeg ili četvrtog razreda nihova kreativnost nestaje. Sa interligencijom je nešto drugačije. Postoji fenomen koji se zove Flin-ov efekat, koji kaže da svaka naredna generalcija ima viši IQ, zato što okruženje čini decu pametnijom. Kod kreativnosti se primećujue obrnuti trend; od 1990 godine rezultati kreativnosti padaju.

 

Evo nekih ubica kreativnosti:

  1. Nagradjivanje. Nagradjivanje sputava dečju maštu i istraživački duh. Dete će uložiti taman oknoliko truda koliko je potrebno da postigne odredjeni cilj, i ni trunku više. Nagrade i pohvale eliminišu unutrašnje zadovoljstvo kreativne aktivnosti. Potrebna su nam zainteresovana, motivisana deca a ne samo odlične ocene u dnevnicima.
  2. Nadgledanje. Neprestani nadzor deteta i nadgledanje svakog  koraka u njegovom radu  deluje razarajućče za njegovu kreativnost. Ako su deca neprekidno monitorisana, i ako im stalno dajemo neke instrukcije i  savete, neće  naučiti šta zanči prihvatanje rizika i neće saznati vrednost grešaka u procesu učenja.
  3. Ograničen izbor. Decu stavljamo u sistem koji ih uči da postoji „samo jedno pravo rešenje“. Ispitivanje alternativa jeste srž „lateralnog“ mišljenja. Kreativno dete slobodno isprobava moguća rešenja i rado prati sopstvenu radoznalost.

    Ograničenja dečje kreativnostinail
    Kako se sputava kreativnost kod dece
  4. Preopterećenost. Redovna škola, domaći zadaci,  treninzi, sekcije,  socijalne aktivnsot, dečji raspored nikada nije bio puniji. Odrasli ga takodje preplavljuju stimulusima, zaboravljajući na najvažniji od svih stimulusa: dosadu. Iz dosade se razvija mašta a iz mašte kreativnost. U trenucima kada ne radi „ništa“, dečji um stvara najbolje ideje.

Kreativnost se rasplamsava kada se stvari rade iz zadovoljstva. Zaboravimo na “uradi na pravi način” i dozvolimo deci da istražuju, da čine greške i peruzimaju rizik i osećaju se slobodno da isprobavaju sve svoje divne ideje.