Tag Archives: Projektna nastava

Metodologija projektne nastave

Projektna nastava je složen oblik nastave i samim tim zahteva mnoge veštine nastavnika i učenika da bi proces učenja bio uspešan. Kroz projektnu nastavu uče i nastavnici i učenici, jer postoji niz neophodnih veština koje i jedni i drugi treba da savladaju ako hoće da kvalitetno razvijaju ovaj oblik nastave.

Veštine se stalno nadograđuju i uvežbavaju korišćenjem metoda koje omogućavaju praktičnu primenu znanja, što je prvi imperative projektne nastave.   

Uputstva za savladavanje projektne nastave    

Istraživači (Duncker pre svih)  ističu nekoliko uputstava za savladavanje projektne nastave.

1. Jedno od najvažnijih je ovladavanje metodama tipičnim za projektnu nastavu čiji je cilj praktična primena znanja. Ove metode  se mogu uvežbavati  jer se mnoge od njih već primenjuju u nastavi. Duncker navodi nekoliko specifičnih područja u kojima treba savladati metode praktične nastave:

  • osposobljavanje za grupni rad (interaktivne metode, igre uloga…),
  • prikupljanje informacija (intervjui, ankete, upitnici, korišćenje literature…),
  • prezentacija rezultata (objavljivanje rezultata, dramatizovanje, izrada zidnih novina i sl…)
  • organizovanje (razvoj strategija, raspodela rada, rad u plenumu…),
  • kontakti sa javnišću (formulisanje izjava, izrada plakata, pronalaženje informacionih mreža…)
  • supervizija (metode procene, evaluacije…)

2. U projektnoj  nastavi učenici imaju mnogo više obaveza nego u tradicionalnoj, a uloga nastavnika se prvenstveno svodi na koordinisanje i konsultovanje učenika. Ovakve uloge zahtevaju metodološke novine koje treba da prihvate i nastavnici i učenici.

3. Učenje projektne nastave , odnosno metoda  koje se koriste, treba usvajati postepeno.

4. Metode projektne/praktične nastave, navedene pod tačkom 1.,se mogu učiti i vežbati i izvan projektne nastave u drugim nastavnim oblicima –  grupni rad, timska nastava, istraživačka nastava i sl. Ovaj  transfer metoda je lakši ako nastavnici na svojim časovima već primenjuju navedene oblike. Na taj način ovi oblici nastave će biti srodniji projektnoj nastavi.


Svaki nastavnik koji primenjuje projektnu nastavu bi trebalo da poseduje metodičke veštine koje mu pomažu da: 

  • dobro odredi ciljeve i etape rada koje razvijaju radne navike i inicijativu učenika,
  • obezbedi osnovne uslove za ostvarivanje projekta (izvore znanja, opremu …),
  • stvara dobru klimu tokom realizacije projekta,
  • ne bude u ulozi izvršioca koji radi umesto učenika, već u ulozi konsultanta,
  • usmereva učenike ka rešavanju problema, podstiče upornost,
  • vešto komunicira sa svim učesnicima projekta bez nametanja svog gledišta,
  • koristi  informacione tehnologije u nastavi,
  • proširuje svoje znanje o projektnoj nastavi,

… lista nije završena, jer je projektna nastava otvoren oblik za inovacije.

Mirsada Topalović, psiholog

Projektna nastava

Projektna nastava se poslednje dve godine realizuje u našim školama kao inovativni oblik nastave. Bez obzira što teoretski nije pedagoška  novina,  kod nastavnika su prisutne dileme koje treba rešavati.

John Dewey
John Dewey

Metoda projektne nastave je uvedena u obrazovnu praksu skoro pre 100 godina,  zahvaljujući idejama poznatog naučnika i istraživača Džona Djuija po kojem je glavni zadatak škole da učenicima omogući sticanje znanja kroz:

  • lično iskustvo na osnovu sopstvenih istraživanja,
  • saradnju sa drugima,
  • izražavanje sopstvenih ideja.

Stečeno znanje, po Djuiju, mora biti u funkciji praktičnih potreba – znanje se mora praktično primeniti.

Promena uloge nastavnika i učenika

Projekna nastava se danas smatra  inovativnim oblikom nastave jer menja ulogu učenika i nastavnika u nastavnom procesu.

Nastavnik u projektnoj nastavi nije u ulozi predavača  koji prenosi informacije učenicima, već raznovrsnim metodama  rada podstiče aktivnost učenika u procesu učenja.

Umesto reprodukcije  informacija, fokus se pomera na rad sa informacijama, njihovo biranje, klasifikovanje i prezentovanje. Primenjujući projektnu nastavu  nastavnici  imaju mogućnost za otvoreniju saradnju sa kolegama kroz međupredmetno povezivanje sadržaja, sa roditeljima i ostalim saradnicima na projektu. Takođe, otvara im se mogućnost za veću primenu novih nastavnih tehnologija. Sve ove mogućnosti ih izmeštaju iz uloge predavača u ulogu koordinatora i organizatora nastave.

Uloga učenika se takođe menja na način koji omogućava učenicima da:

  • koriste  različite izvore znanja,
  • tragaju za rešenjima postavljenih problema,
  • upražnjavaju istraživačke aktivnosti,
  • uče u manjim vršnjačkim grupama, 
  • sarađuju sa nastavnicima drugih predmeta ili stručnjacima za određenu oblast iz drugih profesija,
  • postavljaju pitanja i aktivno traže odgovore na njih,
  • kreiraju sopstvena značenja odgovora koje su pronašli .

Da li će projektna nastava biti izazov ili teškoća za nastavnike zavisi od spremnosti svih aktera škole da se upoznaju sa svim vidovima ovakve  edukacije.

Mirsada Topalović, psiholog