Tag Archives: škola

Promena radnog mesta i ispit za licencu

Vaspitači, nastavnici i stručni saradnici mogu tokom svog radnog veka da u određenim situacijama i okolnostima menjaju radna mesta u vaspitno-obrazovnim ustanovama. Događa se u praksi  da vaspitači koji su neko vreme radili u predškolskim ustanovama završe učiteljski fakultet i nastavljaju svoju karijeru kao učitelji u školi. Takođe, stručni saradnici koji su u školi radili na tim radnim mestima, mogu u nekom trenutku da dobiju radno mesto nastavnika, ukoliko postoje predmeti  koji zahtevaju takvu stručnu spremu (npr. nastavnici psihologije i sl.). Ove promene se u poslednje vreme češće dešavaju u obrazovanju zbog smanjenja broja dece u školama, manjeg broja odeljenja i tehnoloških viškova, tako da zaposleni prihvataju svako radno mesto za koje su stručni.

Pitanje koje su postavljali prilikom promene radnog mesta u obrazovanju se odnosilo na priznavanje stečene licence za rad u obrazovanju – konkretnije, da li im se položen ispit za licencu priznaje u slučaju promene radnog mesta ili ustanove u oblasti obrazovonja?

Pravilnikom, čl 21., je regulisano da :

“Položen ispit za licencu priznaje se za rad u predškolskoj ustanovi, školi, školi sa domom učenika i domu učenika.” – što znači da jednom stečena licenca u obrazovanju važi za  sve navedene obrazovno-vaspitne ustanove.


Radi pojašnjenja navešću neke primere iz prakse.

Prvi primer: Prelazak iz predškolske ustanove u školu

Vaspitač koji je nekoliko godina radio u predškolskoj ustanovi  i  ima položen ispit za licencu vaspitača u međuvremenu je završio učiteljski fakultet i počeo u nekoj školi da radi kao učitelj. Pošto već ima licencu za rad u obrazovanju nije u obavezi da ponovo polaže ovaj ispit, niti da se uvodi u posao učitelja kao pripravnik.

Drugi primer

Stručni saradnik koji ima licencu za stručnog saradnika, a u međuvremenu prelazi u nastavu, ili obrnuto nije u obavezi da ponovo polaže ispit, niti da obavlja pripravnički staž- priznaje mu se postojeća licenca.

Treći primer se odnosi na pripravnički staž

Psiholog je obavio pripravnički staž za nastavnika psihologije u nekoj srednjoj školi i škola ga je prijavila za polaganje ispita za licencu. U međuvremneu se zaposlio u osnovnoj ili srednjoj školi kao stručni saradnik i postavlja se pitanje, da li mora obavljati pripravnički staž i za ovo radno mesto. Pošto je već imao status pripravnika, a pripravnik ne može biti dva puta,  priznaje mu se pripravnički staž iz prethodne škole, kao i ispit za licencu kada ga položi. Zato je važno da bude u kontaktu sa školom koja ga je prijavila za polaganje ispita,  jer će Ministarstvo toj školi prosleđivati obaveštenja o polaganju ispita.

 

Mirsada Topalović, psiholog

 

Pripravnik od škole do škole

Prosvetni radnici u današnje vreme svoje prvo radno iskustvo najčešće započinju menjajući nekog odsutnog kolegu na nekoliko meseci ili kada se ukaže prilika za nekoliko časova koji su preko norme nastavniku koji već radi u školi. U oba slučaja radi se o  početniku koji nema iskustvo rada u školi, a posao mora da obavlja samostalno. U ovakvoj situaciji potrebna je velika podrška od strane škole, kako bi početnik bio uspešan u svom poslu.

Šta škola može učiniti ?

Najčešća praksa je da se nastavnik uputi na stručnu službu škole da bi dobio osnovna uputstva kako treba da realizuje nastavu i obavlja ostale poslove u školi. Ako je početnik stručni saradnik (stručna služba ) ili sekretar škole situacija je još teža, jer nema stručne službe kojoj može da se obrati za pomoć. Kada se nađu u ovakvoj situaciji, stručni saradnici-početnici se obično obraćaju kolegama iz drugih škola i pomoć dobijaju tu i tamo, u zavisnosti od okolnosti.

U ovakvim situacijama škola  ima zakonsku mogućnost da početniku koji je prvi put zasnovao radni odnos na nekoliko meseci (mesec, dva ili više) omogući da započne obavljanje pripravničkog staža po proceduri koju reguliše Pravilnik,  ali se često u praksi to ne dešava.

Bez obzira što početnik nije zasnovao radni odnos na godinu dana, po članu 145. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja on ima pravo na status pripravnika i na  pripravnički staž:

               ” Pripravnik, u smislu ovog zakona, jeste lice koje prvi put u svojstvu nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika, odnosno sekretara zasniva radni odnos u ustanovi, sa punim ili nepunim radnim vremenom i osposobljava se za samostalan rad, savladavanjem programa za uvođenje u posao i polaganjem ispita za licencu, odnosno stručnog ispita za sekretara ustanove…” 

Po zakonskoj proceduri  škola je obavezna da pripravniku, počev od dana prijema u radni odnos odredi mentora (član 5. Pravilnika).

Kada pripravniku prestane radni odnos u školi u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos, svako sledeće zapošljavanje mu daje pravo da nastavi započeti pripravnički staž. To znači da nova škola u kojoj  je takođe zasnovao radni odnos na nekoliko meseci ima obavezu da mu odredi mentora. Poslednja škola u kojoj ovaj pripravnik navrši godinu dana pripravničkog staža organuzuje proveru savladanosti programa i potom ga  prijavljuje za polaganje ispita za licencu.

Dokumentacija o obavljanju pripravničkog staža se prenosi iz škole u školu, kako bi na kraju, u poslednjoj školi bila kompletirana.

Dakle, zakonski propisi dozvoljavaju da se pripravnički staž u obrazovno-vaspitnim ustanovama može obavljati u svakoj školi u kojoj početnik radi, dok ne napuni godinu dana, koliko staž traje. Na taj nači  početnik ne  gubi vreme, čekajući da ga neka škola primi na godinu dana i što je još važnije, stiče svoju praksu na profesionalan način uz podršku mentora. Jedini uslov koji treba da ispuni se odnosi na stručnu spremu koja je zakonski propisana  ( vidi članak o uslovima za obavljanje staža)

Početnici koji se nađu u ovakvoj situaciji treba da direktore škola podsete na ove zakonske mogućnosti, a u slučaju potrebe mogu da se konsultuju kod stručne službe Ministarstva  – Odsek za polaganje ispita za licencu, direktore i sekretare ustanova 

 

Mirsada Topalović, psiholog

Procedura polaganja ispita za licencu za rad nastavnika/vaspitača/stručnih saradnika

Procedura polaganja ispita za licencu počinje podnošenjem zahteva za polaganje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (Ministarstvo), odnosno Pokrajinskom sekretarijatu za prosvetne radnike – pripravnike sa teritorije Vojvodine. Zahtev podnosi škola/vrtić u kojoj je nastavnik/vaspitač/stručni saradnik zaposlen, ili je obavljao pripravnički staž  ukoliko je nezaposlen.

Atinska skola
Rafael: Atinska skola

Uz zahtev škola/vrtić podnosi:

  • overenu kopiju diplome o stečenom obrazovanju,
  • kopiju ugovora o radu- ukoliko su kandidati za polaganje zaposleni,
  • izveštaj komisije škole/vrtića o savladanom programu uvođenja u posao – koji pripravnici polažu u školi neposredno posle obavljenog pripravičkog staža,
  • dokaz o uplati troškova polaganja ispita za licencu,
  • overenu kopiju indeksa ili uverenje visokoškolske ustanove o položenim ispitima iz pedagogije i psihologije ili potvrdu, odnosno uverenje fakulteta iz koje je vidljivo da kandidat ispunjava uslove Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (član 142).

Pripravnici koji ne ispunjavaju uslov propisan članom 142. u obavezi su da polože ispit iz pedagogije i psihologije u skladu sa programom koji je odštampan uz  Pravilnik (polaže se kao predispit, pre ispita za licencu, po rasporedu Ministarstva/Pokrajinskog sekretarijata).

Obaveštenje o vremenu i mestu polaganja ispita za licencu (a za neke pripravnike i ispita iz psihologije i pedagogije) Ministarstvo, odnosno Pokrajinski sekretarijat dostavlja školi/vrtiću najkasnije 15 dana pre dana određenog za polaganje ispita. Svi kandidati, izuzev onih iz vojvodine ispit polažu u Beogradu.

Obaveštenje o temi časa – nastavnoj jedinici, aktivnosti, odnosno eseja Ministarstvo, odnosno Pokrajinski sekretarijat dostavlja kandidatu preko ustanove u kojoj je zaposlen, po pravilu, tri dana pre termina zakazanog za polaganje ispita.

Polaganje ispita za licencu obavlja se u toku jednog dana,  a počinje održavanjem jednog školskog časa, izvođenjem aktivnosti, odnosno prikazom eseja.

Ispit se sastoji se iz pismenog i usmenog dela.

Pismeni deo obuhvata: pripremu časa za nastavnika, pripremu izvođenja aktivnosti za vaspitača, odnosno pripremu eseja za stručnog saradnika.

Priprema za nastavnika/vaspitača može da iznosi do dve strane pisanog teksta, a eseja do šest strana i nju kandidati donose sa sobom na dan polaganja ispita.

Usmeni deo se sastoji od razgovora kandidata sa komisijom o:

  • održanom času/aktivnosti/prikazanom eseju,
  • rešavanju konkretne pedagoške situacije,
  • poznavanju propisa iz oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Uspeh na ispitu ocenjuje se sa: “položio” ili “nije položio”.

Ako kandidat ne položi deo ispita, upućuje se na ponovno polaganje tog dela najmanje za 30 dana, za dva dela ispita najmanje za 60 dana, a ispita u celini, nakon najmanje 90 dana od dana prethodnog polaganja ispita.

Pripravnik kome prestane radni odnos u ustanovi u toku polaganja ispita za licencu, ima pravo da nastavi sa polaganjem započetog ispita u skladu sa Zakonom.

Sva obaveštenja u vezi sa dokumentacijom koja se prilaže uz zahtev za polaganje ispita, terminima i mestu polaganja, ispitnim temama, troškovima, Ministarstvo prosleđuje školama/vrtićima koji prijavljuju kandidata, a škole su u obavezi da informišu svoje kandidate.

U slučaju da vam zatreba neka informacija koju možete dobiti samo od Ministrastva i nema je u zakonskim propisima i poslatim obaveštenjima možete se obratiti na telefone koji su navedeni na sajtu Ministarstva: Važni kontakt telefoni / Odsek za polaganje ispita za licencu.

U sledećem članku sledi nastavak informacija o licenci…

Mirsada topalović, psihologMirsada Topalović, prosvetni savetnik

Viđenje ispita za licencu nastavnika i vaspitača iz ugla člana komisije

Svako od nas ko je zaposlen u obrazovanju, zdravstvu ili nekoj drugoj profesionalnoj oblasti je polagao ispit kojim stiče dozvolu za rad (licencu) u svojoj struci i verujem da svi pamtimo ovaj ispit više nego ostale kojih smo imali tokom svog školovanja. Barem je u prosveti tako. Zašto?

Class Ambrose in Florence. Circa 1490s

Iskustva su različita, ali iz razgovora sa kandidatima i na osnovu vidljivog ponašanja nastavnika/vaspitača u ispitnoj situaciji stičem uvid da je tako, jer većina njih na kraju, kada sve prođe, kaže da će ovaj ispit pamtiti uvek, uglavnom po velikoj neptijatnosti koju osećaju na početku i tokom ispita i još većem olakšanju i radosti kada saznaju da su položili ispit. Ta dva različita osećanja, strah i anksioznost zbog mogućeg pada na ispitu i radost na kraju, su veoma jaka i ostavljaju dubok trag u našem pamćenju.
Subjektivni doživljaj ispita i ponašanja kandidata su svakako različita, ali kod većene njih je vidljiva uznemirenost, čak i kad se trude da je prikriju. Zbog toga uglavnom ostaju zajedno u grupi, u prostoriji koju im dodeli škola u kojoj polažu, čekajući svoj red, mada neki kandidati biraju samoću – izlaze napolje, šetaju po dvorištu.
Jedni su pričljivi, drugi uglavnom ćute ili cupkaju nogama.Pušači stalno izlaze napolje zbog cigareta.
Neki traže da popiju kafu više, ukoliko im se posreći da im u školi to omogući.
Neki se „svečano“ obuku, drugi su u svakodnevnoj garderobi.
Svi se trude da sa sobom ponesu sva pripremljena nastavna sredstva i uglavnom su usredsređeni na to.
Većina nastavnika/vaspitača je zbunjena i donekle u panici oko nalaženja učionice/sobe u kojoj drže čas/aktivnost. To im oduzima dosta početne energije.
Na samom času/aktivnosti/odbrani eseja kod većine je vidljiva trema koja im otežava da opušteno krenu.

Škole u kojima se polaže ispit donekle prepoznaju potrebe kandaidata i trude se da im pomognu iz svog ugla onoliko koliko mogu: obezbeđuju osobu za kontakt koja kandidate i članove komisije dovode do učionica za polaganje, pomažu kandidatima oko nastavnih sredstava, poručuju kafu i sl. Te osobe za kontakt su nastavnici u čijim odeljenjima se polaže ispit, ponekad stručni saradnik ili direktor. Njihova pomoć kandidatima je dragocena.

Na početku ispita, koliko god da se trudim da kratkim razgovorom o običnim stvarima opustim kandidate, često je vidljiva jaka trema koja polako popušta kako se ispit bliži kraju.

A na kraju obično čujem sličnu rečenicu kako će ovaj ispit dugo pamtiti i koga/čega će se sigurno uvek sećati. Uvek posle ispita za licencu razmišljam o ovome što mi kandidatu kažu i setim se svog ispita. Bilo je isto tako. Sećam se i prijatnih i neprijatnih trenutaka.

Pitam se zašto se tako dugo pamti? Zašto ga prate tako neprijatna osećanja, pre svega ansksioznost?
Pa, verovatno zato što nam od njega zavisi da li ćemo ostati ili dobiti posao, što svi od nas očekuju da položimo, što zahteva puno prave pripreme i učenja kojeg nije bilo na fakultetima.

 

 

 

Mirsada Topalović, prosvetni savetnik

Hranimo se zdravo – Galerija slika 2: Najbolje prezentacije

Na smotri “Hranimo se zdravo 2016”, sve prezentacije su bile neverovatne. Devojčice i dečaci su se zaista pripremali za prezentovanje svojih postera. Žiri je imao težak zadatak da izdvoji najbolje. Tri najbolje prezentacije su:

  • “Zdravo se hranamo -telo jačamo” – Tim: Zdravi trećaci, dobri drugari, OŠ Ljubica Radosavljević Nada, Zaječar, Mentor: Helena Vučić. Poster br. 27

DSC_0242DSC_0309DSC_0319

  • Zdrava ishrana – moja odluka” – Tim: Iskrice, OŠ Dimitrije Todorović Kaplar,Knjaževac, mentor: Gordana Janevska, Poster br 53.

DSC_0249DSC_0294DSC_0296

  • Hranimo se zdravo” – Tim: Jabučići, OŠ dimitrije Todorović Kaplar,  Knjaževac, Mentor: Ivana Đorđević, Poster  br. 39.

DSC_0248DSC_0302IMG_20160402_130117

Šta deca u svetu jedu za doručak?

Za školsku decu, doručak je najvažniji obrok. Lako se kaže  šta nije preporučljivo davati deci za doručak,  ali je teže dati konkretni primer. Od pomoći mogu biti primeri iz različitih zemalja svesta. Evo šta deca u svetu obično doručkuju.

Italija

Decji dorucak u Italiji
Italijanski dorucak

Lokalna riba na podlozi od rukole,  testenina sa sosom od paradajza, Caprese salata (sir, paradajz i bosiljak),  kriška francuskog hleba  i grozd.

Finska

Decji dorucak u Finskoj
Finski dorucak

Supa od graška, salata od cvekle, salata od šargarepe, hleb i “pannakkau” (desert palačinke) sa svežim bobicama

Francuska

3 Decji dorucak u FrancuskojBiftek, šargarepa, boranija, sir i sveže voće.

Brazil

Decji dorucak u Brazilu
Brazilski doručak

Svinjsko meso sa mešanim povrćem,  crni pasulj i pirinač, salata, hleb i pečene banane

Južna Koreja

Decji dorucak u Juznoj Korei
Korejski dorucak

Riblja čorba, tofu  preko pirinča, “kimchi” (tradicionalno korejsko jelo  – povrće sa sosom) i sveže povrće

Grčka

Decji dorucak u Grckoj
Grčki doručak

Pečena piletina preko orzo-testenine, sarmice od vinovog lista, salata od krastavca i paradajza, sveže pomorandže,  i grčki jogurt sa semenkama nara.

Ukraina

Decji dorucak u Ukraini
Ukrainski dorucak

Pire krompir sa kobasicama, boršč, kupus i “syrniki” (palačinke-desert)

Španija

Decji dorucak u Spaniji
Spanski dorucak

Dinstani škampi na smedjem pirinču i povrću, “gazpacho” (hladna supa od povrća), sveže paprike, hleba i narandža.

USA

Decji dorucak u Americi
Američki doručak

Pohovani komadići piletine, pire krompir, grašak, voćni kup i čokoladni “chip” kolačić.

 

 

 

 

Photography by sweetgreen.

Preskakanje doručka nije dobra navika

Nastavnici u osnvonim i profesori u srednjim školama  primećuju da sve više dece preskače doručak.

raznovrsna hranaPreskakanje doručka nije dobra navika. Zabluda je da se izostavljanjem doručka može smanjiti telesna težina. Istraživanja pokazuju  da deca koja redovno  doručkuju  imaju manju  telsnu masu u odnosu na decu koja preskaču doručak .

Deluje neverovatno, ali ona deca koja redovno doručkuju unose više kalorija,  vlakana i holesterola,  računajući celodnevni unosu hrane,  ali zato unose manje nezdravih masti. Deca koja preskoče doručak, obično nadoknade unos drugim obrocima u toku dana, ali je tada ta hrana manje kvalitetna, tj. slabije balansirana.

Doručkovanje  takodje ima uticaja i na postignuća u školi. Mnoge studije pokazuju da deca koja doručkuju bolje funkcionišu, postižu bolje rezultate, imaju bolju koncentraciju i više energije.

nasmejani dorucakDeca koja doručkuju generalno su boljeg zdravlja, a to je povezano sa vrstom hrane koja se obično unosi jutarnjim obrokom.  Doručak obezbedjuje hranljive potrebe dece mnogo bolje nego ostali obroci tokom dana. Doručak je odlična prilika da se pojedu vlakna u obliku cerelarija i hleba od integralnog brašna. Vlakna mogu biti od pomoći kod kontrole telesne težine i povezuje se sa nižim vrednostima holesterola u krvi.

 https://www.healthychildren.org/English/healthy-living/nutrition/Pages/The-Case-for-Eating-Breakfast.aspx

Mali Izvor, 1937

Učenici ispred škole u  Malom Izvoru, 1937. godine

5 Mali Izvor 957x

“..Godine 1900. je počela sa radom škola u Malom Izvoru, posle podizanja odgovarajuće školske zgrade. Ministarstvo prosvete je za prvog učitelja ove šlkiole postavilo Mihaila V. Mihailovića, koga je ubrzo zamenio Dušan Klajić….U periodu izmedju 1930 i 1940 godine, škola u Malom Izvoru imala je dva učitelja i izmedju 70 i 100 učenika..” navodi se umonografiji “Osnovna škola u Grljanju” iz 1982 godine, urednika Tomislabva Mijovića.

Na ovoj slici se može izbrojati  oko 130 učenika. U pozadini je školska zgrada, koja je i danas u upotrebi, s tim što danas ima jednu učiteljicu i 7 đaka.

 

Žabalj, 1934

Žabalj, izmedju 1933. i 1936. godine

Učiteljica Marija Živanović sa učenicima žabaljske osnovne škole.

 

2 Zabalj 34

Tradicija obrazovanja u Žablju duga je 270 godina

Osnovna Škola u Žablju nosi naziv “Miloš Crnjanski”. Nastava se odvija u tri objekta koji se nalaze u okviru školskog dvorišta. Škola raspolaže sportskim terenima, kabineti za obavljanje nastavnih aktivnosti su u adekvatnom stanju i nisu prostrono ograničeni. Postoji prostarni hol koji služi za obavljanje vannastavnih aktivnosti,