Category Archives: Kreativnost

Najsloženija struktura u univerzumu

TwitterFacebookGoogle+PinterestShare

Ljudski mozakj je najsloženija struktura u univerzumu

ljudski mozak
Najsloženija struktura u univerzumu

 

“Svaki majmun može da dohvati bananu, ali samo čovek može da posegne za zvezdama. Majmun živi, hrani se, razmnožava, i umire u šumi – kraj priče. Čovek piše, istražuje, stvara i postavlja pitanja. Rastavljamo gene, razbijamo atome, lansiramo rakete. Gledamo gore pravo u Veliki Prasak i duboko dole u cifre broja Pi. Najznačajunije od svega, gledamo unutra, u deliće koji čine zagonetku našeg sopstvenog mozga. To čini um neverovatnim. Teško je shvatljivo da želatinozna masa, teška tek nešto više od kilograma, i koja gotovo staje na dlan može da zamisli andjele, razmišlja o značenju beskonačnosti i da postavlja pitanja o sopstvenom postojanju u kosmosu…” ( Ramachandran, “The Tell-Tale Brain”, 2010.)

Reproduktivni ili kreativni učitelj

Kreativni učitelj je neprocenjivo vredan resurs
Kreativni učitelj je okosnica kreativne nastave.

 

 

U obrazovnom sistemu se mogu prepoznati dva tipa učitelja: Reproduktivni i Kreativni

Evo odlika jednog i drugog tipa učitelja.

 

Reproduktivni učitelj

Kreativni učitelj

Rado koristi gotove nastavne materijale i gotove pripreme za  rad u razredu. Na svaki čas  dolazi sa novim  scenarijem i  novim nastavnim materijalima.
Oslanja se na udžbenike u kojima je ponuđen gotov scenaro  za „obradu” novih sadržaja. Umesto udžbenika koristi  naučno-popularne i umetničke tekstove.
Misli da mu  je stečena diploma dovoljna za ceo radni vek Stalno uči (formalno i neformalno).
Nikada nije prikazao  neki svoj radni rezultat, a one koji to rade naziva „karijeristima”. Prikazuje  vlastite metode, pripreme, didaktičke materijale na stručnim  skupovima.
Nikad nije napisao  niti objavio  stručni tekst, a o onima koji to čine nema „visoko” mišljenje. Objavljuje stručne tekstove u časopisima ili na internetu.
Godinama koristi iste modele nastavnih aktivnosti. Proverava vlastite ideje.
Nema nove ideje i nikad se ne pita može li se nešto raditi drugačije. Uvek ima nove ideje za zajedničke aktivnosti s učenicima.
Ako i sazna za neku novu ideju traži što jednostavniji recept za njeno ostvarenje. Svaku tuđu ideju  menja i obogaćuje.
Ništa ga ne zanima osim obaveznog  nastavnog  plana i  programa. Znatiželjan je – sve ga zanima, ima širok spektar interesovanja.
Ne zna da na Internetu postoje mnoge stranice sa produktima kreativnih kolega. Istražuje tuđe ideje na internetu.
Godinama nije pročitao neku  novu stručnu ili naučnu knjigu. Čita najnovije knjige iz metodike, pedagogije i psihologije.
Godinama nije prelistao neki stručni ili naučni  časopis. Prati stručne i naučne  tekstove u časopisima.
Godinama koristi iste pripreme bez obzira na strukturu učenika u razredu. Prilagođava pripreme časa konkretnim učenicima.
Ne zanima ga nikakva saradnja s drugim kolegama, a na stručne susrete ide samo zato što mora. Sarađuje s drugim kreativnim kolegama, pravi povoljnu atmosferu  za učenje u školi.
Primenjuje  frontalnu nastavu. Primenjuje aktivne oblike učenja.

(https://bib.irb.hr/datoteka/679399.Diplomski_rad-Andrea_Ivoevi.pdf)

 

Opadanje kreativnosti

Torensov test kreativnog mišljenja (The Torrance Tests of Creative Thinking – TTCT)  je razvijen 1966 godine i od tada je izvršeno  još 5 revizija (1974, 1984, 1988 i 2008. godine). Ukupan broj testirane dece jeste 272 599, za svih šest revizija testa. Obuhvaćena su deca od predškolskog uzrasta do 4 razreda srednje škole. creativity-research-journal

Analiza rezultata koju je uradila Kyung Hee Kim i objavila u časpisu CREATIVITY RESEARCH JOURNAL, 2011. godine pokazuje da skorovi kreativnog mišljenja  opadaju počev od VI razreda osnovne škole. Takodje, pokazalo se da, počev od 1990 godine, nasuprot IQ koji raste kroz generacije, skor na kteativnom mišljenju značajno opada.

Uporedjujući decu istog uzrasta u različitim vremenskim periodima, pokazalo se da su deca ranijih godina postizala više skorove na TTCT-u, a da počev od 1990 godine njihova kreativnost opada.

Kod dece mladjeg uzrasta (5-12 godina) značajno opada sposobnost  stvaranja novih ideja (fluentnost). Kod ove dece značajno opada i sposobnost  stvaranja retkih, originalnih  i neobičnih ideja (Originalnost).

Pokazalo se takodje, da se deca  poslednjih 20 gpodina teže  emotivno izražavaju, manje su energična, manje pričaju i teže se verbalno izražavaju, imaju manje smisla za humora, manje su maštovita, manje nekonvencionalna, manje živahna i strastvena, manje osetljiva, manje sposobna da povezuju irelevantne stvari, manje sposobna da zaključuju, i manje sposobna da sagledaju stvari iz drugačijeg ugla. Može se reći da su deca naučila na interakcije koje ne zahtevaju nepsredni kontakt  sa drugima, i više koriste aktuelne tehnologije za komunikaciju, verovatno zato što  ovakav način komunikacije isključuje neposredni kontakt dve osobe, kako  verbalne, tako i druge medjuljudske komunikacione signale. Tehnologija može biti podsticajna za razvoj kreativnosti, ali neki njeni aspekti mogu spuitavati razvoj  kreativnost kod dece.

Opadanje elaborativnih skorova na TTCT se uočava počev od 1984 godine, i konstantna je tokom poslednjih 30 godina. 1) ljudi svih uzrasta, od predškolskog do odraslog doba konstantno sve više  gube sposobnost  razrade  ideja i detalja, i manje razmišljaju o njima. 2) ljudi su manje motivisani da budu kreativni. 3) kretaivnost se sve manje podržava u kući, školi i od društva uopšte.

Opšti zaključak je da  deca  rastu sa sve više duhovne ograničenosti, manje su intelektualno radoznala i manje su otvorena za nova iskustva.

Kyung Hee Kim predstavlja svoj rad

The Creativity Crisis: The Decrease in Creative Thinking Scores on the Torrance Tests of Creative Thinking

.

Kako uništiti kreativnost kod dece

Untitled-TrueColor-01
Flin-ov efekat na IQ kroz generacije

Deca se radjaju kao kreativni geniji.

 

Ali, na žalost, kada porastu do trećeg ili četvrtog razreda nihova kreativnost nestaje. Sa interligencijom je nešto drugačije. Postoji fenomen koji se zove Flin-ov efekat, koji kaže da svaka naredna generalcija ima viši IQ, zato što okruženje čini decu pametnijom. Kod kreativnosti se primećujue obrnuti trend; od 1990 godine rezultati kreativnosti padaju.

 

Evo nekih ubica kreativnosti:

  1. Nagradjivanje. Nagradjivanje sputava dečju maštu i istraživački duh. Dete će uložiti taman oknoliko truda koliko je potrebno da postigne odredjeni cilj, i ni trunku više. Nagrade i pohvale eliminišu unutrašnje zadovoljstvo kreativne aktivnosti. Potrebna su nam zainteresovana, motivisana deca a ne samo odlične ocene u dnevnicima.
  2. Nadgledanje. Neprestani nadzor deteta i nadgledanje svakog  koraka u njegovom radu  deluje razarajućče za njegovu kreativnost. Ako su deca neprekidno monitorisana, i ako im stalno dajemo neke instrukcije i  savete, neće  naučiti šta zanči prihvatanje rizika i neće saznati vrednost grešaka u procesu učenja.
  3. Ograničen izbor. Decu stavljamo u sistem koji ih uči da postoji „samo jedno pravo rešenje“. Ispitivanje alternativa jeste srž „lateralnog“ mišljenja. Kreativno dete slobodno isprobava moguća rešenja i rado prati sopstvenu radoznalost.

    Ograničenja dečje kreativnostinail
    Kako se sputava kreativnost kod dece
  4. Preopterećenost. Redovna škola, domaći zadaci,  treninzi, sekcije,  socijalne aktivnsot, dečji raspored nikada nije bio puniji. Odrasli ga takodje preplavljuju stimulusima, zaboravljajući na najvažniji od svih stimulusa: dosadu. Iz dosade se razvija mašta a iz mašte kreativnost. U trenucima kada ne radi „ništa“, dečji um stvara najbolje ideje.

Kreativnost se rasplamsava kada se stvari rade iz zadovoljstva. Zaboravimo na “uradi na pravi način” i dozvolimo deci da istražuju, da čine greške i peruzimaju rizik i osećaju se slobodno da isprobavaju sve svoje divne ideje.

Četiri faze kreativnosti Grama Valasa

Godine 1926.  u knjizi “Umetnost mišljenja”  (The Art of Thought), 68-godišnji Gram Valas  je spajajući  svoja iskustva sa tadašnjim znanjima, opisao četiri faze kreativnosti: Priprema, inkubacija, iluminacija i verifikacija.

Priprema

1329-004-2FF24E20

Tokom prirpemene faze,  problem se sagledava sa svih strana, kako bi posmatrač  pripremio svoj um kao što se plodna zemlja priprema pred setvu. Ovde se akumuliraju intelektualni resursi iz kojih će se stvoriti nova ideja. Ova faza je potpuno svesna i sastoji se iz istraživanja, planiranja, stvaranja odgovarajućeg mentalnog okvirta i visoke koncentacije. Valas piše:

„Kao prvi korak u ovoj fazi  osoba biva  neodoljivo uvučena u oblast interesovanja.. U pripremnoj fazi osoba bude potpuno utopljena i izgradjuje specifičnu osetljivost za temu i problem kojom se bavi..“

Priprema često nije niti sistematična niti namerna.

Inkubacija

albert_einstein

Zatim dolazi period nesvesne obrade podataka, kada se ne ulaže nikakav napor u smislu rešavanja problema. Valas napominje da ova faza ima dva različita elementa:  „negativna činjenica“ koja ukazuje na to da tokom ove faze nema svesnog, namernot rada na aktuelnom problemu, i „pozitivne činjenice“, serije nesvesnih nenamernih mentalnih dogadjaja koji se pojavljuju. Valas pise:

Odsustvo voljnih svesnih razmišljanja o problemu, može da ima dva oblika: period „ne razmišljanja“ može se koristiti na svestan rad na drugom problemu, ili kao relaksacija, bez ikakvog mentalnog rada. Prva vrsta inkubacije je ekonomičnija, ali je druga bolja.“

Valas predlaže tehniku za optimizaciju Inkubacione faze, time što se namerno ugradjuju prekidi koncentrisanog napora tokom misaonog toka.

„..često možemo dobiti bolje rezultate tako što započnemo više problema u nizu, i svesno jedan  ostavljamo nezavršen, dok se okrećemo sledećem…“

Iluminacija

thecreativityquestion_illumination

Iza inkubacionog perioda nastupa iluminaciona faza – bljesak uvida,  koji svesni deo ličnosti ne može voljno  da  dozove,  već samo da prepozna i prihvati – kada svi elementi koji su tokom pripemne faze slobodno lebdeli u okruženju, sada budu spremni da se uklope u jasno  „osvetljenu“ sasvim novu formaciju.

„..bez obzira što iluminaciju svodimo na „bljesak“, očigledno je da je ne možemo podvesti pod diretkni uticaj naše volje. Zato što voljom  možemo jedino uticati na procese koji traju neko vreme. S druge strane, finalni „bljesak“ ili „klik“… jeste kulminacija uspešnog niza asocijacija,  što može trajati izvesno vreme, i kome obično prethode probni i neuspešni nizovi. Serije neuspešnih nizova asocijacija može trajati različiti vremenski period…

… Nekada uspeštni niz izgleda kao da se sastoji od jedne jedine asocijacije, ili  od sukcesivnih ispada koje su tako brzi da se čini kao da su trenutni..“

Potvrda (verifikacija)

-5

Poslednja faza, za razliku od druge i treće, deli sa prvom svestan i nameran napor u smislu testiranja vrednosti ideje i njeno svodjenje na jasnu formu.

„.. Nikada se ne dešava da nesvestan rad pripremi gotov rezultat koji je spreman da postane pravilo.. Jedino čemu se možemo nadati jeste da od ove inspiracije dobijemo početnu tačku za dalji  rad. Što se daljeg toka tiče, mora se sprovesti tokom drugog perioda svesnog rada koji sledi inspiraciji,  tokom kog se rezultati inspiracije potvrdjuju  i kada se  procenju posledice. Ovaj period zahteva disciplinu, koncentraciju, volju i svestan, naporan rad..“

Važnije od svega je interakcija ovih faza i činjenica da nijedan od njih ne postoji izolovana u odnosu na ostale. Mehanizam kreativnosti jeste kompleksni proces koji se sastoji od nemerljivih,  neprestano pokretnih delova. Valas primećuje:

„.. U dnevnom toku misli, ove četiri faze se stalno preklapaju dok ispitiujemo različite probleme. Ekonomist koji prati vesti sa berze, psiholog koji upravo sprovodi eksperiment, biznismen koji čita poslovnu prepisku, svi oni mogu istovremeno da budu u fazi „inkubacije“ za problem koji su sebi postavili nekoliko dana ranije, mogu da skupljaju bitne informacije u fazi „pripreme“ za neki sledeći problem, ili da „verifikuju“ zaključke trećeg problema. Dok ispituje jedan problem, um može nesvesno da bude u inkubaciji za drugi aspekt istog problema, dok je svesno u fazi pripreme ili u fazi verifikacije za neki treći njegov aspekt…“

Savremeni koncepti kreativnosti kreću i razradjuju, ali i menjaju Valasov četvorofazni model kreativnosti iz 1926. godine.

Cveće je crveno

dancnboy
Harry Chapin

Davne 1978 godine, američki folk-rok pevač Harry Chapin je ispevao pesmu “Cveće je crveno (Flowers are red)”. Pesma je svojevrsna kritika obrazovnog sistema koji sputava kreativnsot.

U pesmi je reč o djaku prvaku, koji u školi pokušava da crta i boji cveće kako ih sam vidi, u različitim bojama. Učiteljica ga “uči” da je cveće crveno i da je lišće zeleno  i da jedino tako može da se crta. Pošto dečak odbija da prihvati takvo pravilo, biva kažnjen i potom usvaja mišljenje učiteljice. Dalje pesma govori o preseljenju i novoj učiteljici u novoj školi, koja insistira da se koriste različite boje za crtanje cveća. Ali jedino što je naš dečak umeo da crta bilo je crveno cveće i zeleno lišće, jer,   “…crveno je cvijeće, I uz njeg zeleno lišće ide. Ne gledaj u njem neke druge boje, Jer tako ga ljudi oduvijek vide..”

.

Originalni tekst pesme može se naći ovde: http://www.lyricsmode.com/lyrics/h/harry_chapin/flowers_are_red.html

flowers are red
Animirani spot pesme “Cveće je crveno”

.

Harry Chapin: Cvijeće je crveno

Dječak je krenuo prvi put u školu

Uzeo pastele i crtati stao

Rasprostro je boje širom papira

Jer tako je vidio i tako je znao.

Učiteljica reče:Što radiš,mladiću?

Slikam cvijeće, dječak joj reče.

Ona će na to: Sad nije vrijeme,

Uostalom, zeleno je i crveno cvijeće,

Postoji naćin kako se stvari rade

I sve ima svoje vrijeme, dječače,

Moraš pokazati brigu i za druge,

Ti ovdje nisi jedini, đače.

Još na kraju reče:

Mladiću, znaj, crveno je cvijeće

I uz njeg zeleno lišće ide

Ne gledaj u njem neke druge boje

Jer tako ga oduvijek svi ljudi vide.

 

No dječak reče

Toliko boja u suncu jutra,

Toliko boja u dugi ima,

Toliko mnogo boja u cvijeću

Ja sve ih vidim i služim se njima.

 

Učiteljica reče: Pa ti si zločest

Postoji način kako rade svi,

I ti moraš pravilno slikati cvijeće

Zato za mnom ponavljaj ti:

Svi znamo, crveno je cvijeće

I uz njeg zeleno lišće ide

Ne gledaj u njem neke druge boje,

Jer tako ga ljudi oduvijek vide.

 

No dječak reče:

Toliko boja u suncu jutra,

Toliko boja u dugi ima,

Toliko mnogo boja u cvijeću

Ja sve ih vidim i služim se njima.

 

U kut ga na to učiteljica stavi

I reče: Za tvoje dobro, dječače,

Ostat češ tamo sve dok ne shvatiš

Kakav trebaš biti i što pravila znače.

U kutu je bio sam, strah mu kroz misli poteče

Pa dođe do učiteljice i ovako joj reče:

Točno je, crveno je cvijeće

I uz njeg zeleno lišće ide

Ne vidim u njem druge boje

Jer tako ga svi ljudi oduvijek vide.

 

Dosta vremena prošlo je od tad

Preselili su u drugi grad,

U novu je dječak školu krenuo

I evo što je tamo doživio:

Učiteljica mu se nasmiješila

I rekla: Zabava je slikanje,

Toliko boja u dugi ima

Hajde da ih naslikamo sve.

 

Ali dječak je samo uredno redao

Jednako crveno i zeleno cvijeće,

A kad ga upitaše zašto to radi,

Evo što im on reče:

Svi znaju, crveno je cvijeće

I uz njeg zeleno lišće ide

Ne treba ga nikad drugačije slikati

Jer takvim ga oduvijek svi ljudi vide.

Fleksibilnost i kreativnost – osnova za napredovanje društva

The_Turning_Point_(Fritjof_Capra_book)
Fleksibilnost i kreativnost – osnova za napredovanje društva

“Pošto neka civilizacija dostigne svoj vrhunac, gubi kulturni polet i počinje da opada. Osnovni elemenat na ovoj prekretnici je gubitak fleksibilnosti… Dok rastu, civilizacije pokazuju beksrajnu raznolikost i raznovrsnost, ali  u procesu raspada pokazuju jednoobraznost i nedostatak inventivnosti. Nedostatak fleksibilnosti kod društva koje se raspada  udruženo je sa generalnim gubitkom harmonije izmedju elemenata, što neizbežno dovodi do poremećaja u društvu i  izbijanja društvenog razdora.”

 

Fritjof Capra, The Turning Point

Kreativnost kao recept

Kreativnost je kao recept za pripremu posebnog  jela.

10898270_1554094454831958_6852091847044403887_n

Prvo ide suština. Bazični sastojci (kao što su meso ili povrće)  moraju biti najboljeg kvaliteta. To daje dubinu, i što se kreativnosti tiče, to je prodiranje u  dubinu problema  i  sticnaje iskustva u jednoj oblasti.

Sledeći važan deo jesu  začini. Oni čine da obrok bude poseban i izuzetan. Kod kreativnosti radi se o novom načinu mišljenja  i sticanju kreativnih umnih  veština.  Na ovaj način se um stimuliše  i priprema za nove stvari.

Na kraju, šef kuhinje mora iskazati strast za spremanje novog jela. Teško je to objasniti, ali je lako prepoznatljivo  kada takva strast postoji. То su predstavljanje, opredelenje i polet koji olakšavaju da se svi sastojci skladno slože. Kada je kreativnost u pitanju, svodi se na strast, upornost i primenu.

Daniel Goleman et al., The Creative Spirit, 1992