Može li se biti pripravnik bez master diplome?

Mladi ljudi po završenom  fakultetu  žele da se što pre zaposle i započnu svoju profesionalnu karijeru. To je razumljivo očekivanje posle uloženog  truda tokom višegodišnjeg školovanja.master, pripravnik, mentor, staž

U prosveti često postoji potreba za određenim profilom nastavnika/stručnih saradnika, bilo zbog odlaska u penziju ili  zamene odsutnog kolege na duže vreme. Ukoliko se na ova upražnjena mesta jave početnici bez radnog iskustva, škole ih zapošljavaju i organizuju im obavljanje pripravničkog staža koji traje godinu dana.

Dešava se u praksi da se u školi ne obrati pažnja na važnu stavku iz “Pravilnika o dozvoli za rad nastavnka, vaspitača i stručnih saradnika” (Pravilnik) kojom je propisano da obavezu uvođenja u posao (pripravnički staž)  i polaganje ispita za licencu imaju oni početnici koji ispunjavaju uslove za nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika. Ispunjeni uslovi znače  posedovanje odgovarajuće stručne spreme propisane Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 140.

Ako škola na radno mesto nastavnika/stručnog saradnika  primi nekog sa diplomom akademskih studija (prvi stepen), ukoliko u tom trenutku nema kandidata sa master diplomom, po Pravilniku kandidat nema pravo da obavlja pripravnički staž, jer nije stručan za radno mesto koje zauzima (član 3 Pravilnika).

Na žalost, u praksi se događa da škole i početnicima  bez master diplome organizuju obavljanje pripravničkog staža i prijavljuju kandidate za polaganje ispita za licencu, ali  Ministarstvo takve prijave odbija sa obrazloženjem da kandidat nije  bio stručan u periodu obavljanja pripravničkog staža. U takvoj situaciji pripravnički staž se mora ponovo obaviti i ponovo pokrenuti cela procedura oko ispita za licencu  kada kandidat stekne master diplomu.

Oni koji su bili u ovakvoj situaciji su doživeli veliku neprijatnost, jer očekujući da budu pozvani na ispit od ministarstva dobiju objašnjenje da im se ne priznaje obavljeni pripravnički staž.  Zato mlađim kolegama preporučuju da se dobro upoznaju sa propisima i procedurama koje regulišu zapošljavanje u obrazovanju, obavljanje pripravničkog staža i polaganje ispita za licencu. Pomoć u tumačenju propisa uvek mogu da potraže od stručnih službi Ministarstva  ili stručnih lica.

 

Mirsada Topalović, prosvetni savetnik

Program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika – pripravnika

Često pitanje koje pripravnici sebi postavljaju odnosi se na literaturu iz koje će pripremati ispit za licencu, poput:

  • “Iz kojih skripata, knjiga treba da učim?”,
  • “Na koje sadržaje treba da obratim najviše pažnje?”,
  • “Gde da nabavim skripte za zakonske propise?”,
  • “Ima li neko pedagoške situacije i njihova tumačenja?” i slično.

U traganju za odgovorima traže pomoć najčešće od onih koji su već polagali ispit, svojih kolega ili stručnih saradnika u školi.

1890 Edward Lamson Henry – seoska skola, detalj

Za pripremanje ispita za licencu ne postoji jedan udžbenik u kojem bi bili prikupljeni svi sadržaji koji  su potrebni za sticanje kompetencija za rad nastavnika/vaspitača/stručnih saradnika. Takav udžbenik bi bio podložan stalnim promenama, pošto se propisi u obrazovanju stalno menjaju i dopunjuju. Priprema ovog ispita se ne obavlja na način kao većina ispita tokom studiranja, kada smo pred ispit odvajali određeno vreme za učenje predmetnog gradiva iz obavezne i preporučene literature, ili dobro pripremljene skripte koju smo uglavnom lako nabavljali na fakultetu.

Priprema ispita za licencu je mnogo više od učenja pred sam ispit i podrazumeva kvalitetno obavljanje pripravničkog staža tokom kojeg se pripravnik uvodi u posao nastavnika/vaspitača/stručnog saradnika po programu koji je propisan Pravilnikom o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika (Pravilnik) i čini njegov sastavni deo.

Program uvođenja u posao, kao što se može videti u Pravilniku, ima za cilj da  nastavnik/vaspitač/ stručni saradnik – pripravnik stekne neophodna znanja, veštine i vrednosne stavove (nastavničke kompetencije) potrebne za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada. Ukoliko se pripravnički staž od godinu dana obavlja kvalitetno, što podrazumeva postizanje nastavničkih kompetencija koje su propisane ovim programom, pripravnici će biti osposobljeni za budući rad i pripremljeni da uspešno polože ispit. Znanja, veštine i sposobnosti koje pripravnici treba da poseduju na kraju pripravničkog staža su definisane u oblastima:

  • Planiranje, programiranje, ostvarivanje i vrednovanje obrazovno-vaspitnog rada,
  • Praćenje razvoja i postignuća učenika,
  • Saradnja sa kolegama, porodicom i lokalnom zajednicom,
  • Rad sa učenicima sa smetnjama u razvoju,
  • Profesionalni razvoj,
  • Dokumentacija

Prolazeći kroz program, pripravnici zapravo prikupljaju potrebne sadržaje, zakonske propise, pedagošku dokumentaciju, pomoćnu literaturu – dokumentacija koja će im koristiti za polaganje ispita i kasnije u daljem radu. U svemu tome potrebna je velika pomoć i podrška mentora koji radi sa pripravnikom.

Na osnovu mog iskustva ( pogledaj iskustvo člana komisije ), kandidati koji su kvalitetno obavljali pripravnički staž bili su uspešniji na ispitu za licencu u odnosu na one koji su akcenat stavljali na “učenje” pred ispit.

Mirsada Topalović, prosvetni savetnik

 

 

 

Provera savladanosti programa uvođenja u posao pripravnika u školi

Škole često imaju pitanja u vezi  provere savladanosti programa uvođenja u posao (u školi ga obično zovu “ispit”) nastavnika/vaspitača/saradnika koja se organizuje u školi/predškolskoj ustanovi neposredno posle obavljenog  pripripavničkog staža. Ovom “ispitu” se obično pridaje manji značaj , iako od njegovog ishoda zavisi da li će pripravnik imati pravo da pristupi polaganju ispita za licencu.

Albert Anker – The school exam, 1862

Jedno od tih pitanja sa kojim sam se nedavno susrela se odnosilo na sastav školske komisije za proveru savladanosti programa u slučaju kada škola nema stručnog saradnika. Odgovor na ovo pitanje nije direktno naveden u Pravilniku o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika (u daljem tekstu Pravilnik),  ali se svakako do njega može doći detaljnim čitanjem Pravilnika.

Pre svega potrebno je obratiti pažnju na nekoliko ključnih aspekata Pravilnika koji se odnose na savladavanje programa za pripravnike u vaspitno- obrazovnim ustanovama:

  • program uvodjenja u posao,
  • sastav komisije za proveru savladanosti programa u ustanovi,
  • izveštaj komisije.

Komisiju za proveravu savladanosti programa za pripravnike (Komisija) obrazuje direktor rešenjem, u sastavu od najmanje tri člana. Direktor, koji je ujedno i predsednik Komisije i stručni saradnik su stalni članovi komisije. Treći član je:

  • član stručnog veća za oblast predmeta kojem pripada pripravnik – za nastavnika,
  • član vaspitno-obrazovnog veća, odnosno pedagoškog veća – za vaspitača u predškolskoj ustanovi i vaspitača u školi sa domom,
  • predstavnik nastavničkog/vaspitno-obrazovnog/pedagoškog veća – za stručnog saradnika, u zavisnosti od tipa ustanove u kojoj je stručni saradnik zaposlen.

Mentor ne može da bude član Komisije, ali ima obavezu da prisustvuje proveri savladanosti programa.

Stručni saradnici iz drugih ustanova mogu biti članovi  Komisije za proveru savladanosti programa, kako bi pomogli ustanovi koja nema stručnog saradnika u trenutku kada organizuje ovaj “ispit”. O tome se dogovaraju direktori obe ustanove.

Proverera savladanosti programa može se organizovati najranije nakon godinu dana rada pripravnika u ustanovi, a najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja izveštaja mentora o radu sa pripravnikom i čini je:

  • izvođenje i odbrana časa u školi – za nastavnike
  • izvođenje aktivnosti sa odbranom u predškolskoj ustanovi – za vaspitače/medicinske sestre,
  • prikaz i odbrana aktivnosti stručnog saradnika u ustanovi i vaspitača u domu učenika.

Proveru savladanosti programa vrši Komisija u punom sastavu  pred kojom pripravnik izvodi gore navedeni oblik obrazovno-vaspitnog rada.

Ocenu o savladanosti programa daje komisija u pisanoj formi u vidu izveštaja. Još jednom naglašavam da je ovaj izveštaj neopohadn za prijavu polaganja za licencu.

Mirsada Topalović, prosvetni savetnikPsiholog Mirsada Topalović

Procedura polaganja ispita za licencu za rad nastavnika/vaspitača/stručnih saradnika

Procedura polaganja ispita za licencu počinje podnošenjem zahteva za polaganje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (Ministarstvo), odnosno Pokrajinskom sekretarijatu za prosvetne radnike – pripravnike sa teritorije Vojvodine. Zahtev podnosi škola/vrtić u kojoj je nastavnik/vaspitač/stručni saradnik zaposlen, ili je obavljao pripravnički staž  ukoliko je nezaposlen.

Atinska skola
Rafael: Atinska skola

Uz zahtev škola/vrtić podnosi:

  • overenu kopiju diplome o stečenom obrazovanju,
  • kopiju ugovora o radu- ukoliko su kandidati za polaganje zaposleni,
  • izveštaj komisije škole/vrtića o savladanom programu uvođenja u posao – koji pripravnici polažu u školi neposredno posle obavljenog pripravičkog staža,
  • dokaz o uplati troškova polaganja ispita za licencu,
  • overenu kopiju indeksa ili uverenje visokoškolske ustanove o položenim ispitima iz pedagogije i psihologije ili potvrdu, odnosno uverenje fakulteta iz koje je vidljivo da kandidat ispunjava uslove Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (član 142).

Pripravnici koji ne ispunjavaju uslov propisan članom 142. u obavezi su da polože ispit iz pedagogije i psihologije u skladu sa programom koji je odštampan uz  Pravilnik (polaže se kao predispit, pre ispita za licencu, po rasporedu Ministarstva/Pokrajinskog sekretarijata).

Obaveštenje o vremenu i mestu polaganja ispita za licencu (a za neke pripravnike i ispita iz psihologije i pedagogije) Ministarstvo, odnosno Pokrajinski sekretarijat dostavlja školi/vrtiću najkasnije 15 dana pre dana određenog za polaganje ispita. Svi kandidati, izuzev onih iz vojvodine ispit polažu u Beogradu.

Obaveštenje o temi časa – nastavnoj jedinici, aktivnosti, odnosno eseja Ministarstvo, odnosno Pokrajinski sekretarijat dostavlja kandidatu preko ustanove u kojoj je zaposlen, po pravilu, tri dana pre termina zakazanog za polaganje ispita.

Polaganje ispita za licencu obavlja se u toku jednog dana,  a počinje održavanjem jednog školskog časa, izvođenjem aktivnosti, odnosno prikazom eseja.

Ispit se sastoji se iz pismenog i usmenog dela.

Pismeni deo obuhvata: pripremu časa za nastavnika, pripremu izvođenja aktivnosti za vaspitača, odnosno pripremu eseja za stručnog saradnika.

Priprema za nastavnika/vaspitača može da iznosi do dve strane pisanog teksta, a eseja do šest strana i nju kandidati donose sa sobom na dan polaganja ispita.

Usmeni deo se sastoji od razgovora kandidata sa komisijom o:

  • održanom času/aktivnosti/prikazanom eseju,
  • rešavanju konkretne pedagoške situacije,
  • poznavanju propisa iz oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Uspeh na ispitu ocenjuje se sa: “položio” ili “nije položio”.

Ako kandidat ne položi deo ispita, upućuje se na ponovno polaganje tog dela najmanje za 30 dana, za dva dela ispita najmanje za 60 dana, a ispita u celini, nakon najmanje 90 dana od dana prethodnog polaganja ispita.

Pripravnik kome prestane radni odnos u ustanovi u toku polaganja ispita za licencu, ima pravo da nastavi sa polaganjem započetog ispita u skladu sa Zakonom.

Sva obaveštenja u vezi sa dokumentacijom koja se prilaže uz zahtev za polaganje ispita, terminima i mestu polaganja, ispitnim temama, troškovima, Ministarstvo prosleđuje školama/vrtićima koji prijavljuju kandidata, a škole su u obavezi da informišu svoje kandidate.

U slučaju da vam zatreba neka informacija koju možete dobiti samo od Ministrastva i nema je u zakonskim propisima i poslatim obaveštenjima možete se obratiti na telefone koji su navedeni na sajtu Ministarstva: Važni kontakt telefoni / Odsek za polaganje ispita za licencu.

U sledećem članku sledi nastavak informacija o licenci…

Mirsada topalović, psihologMirsada Topalović, prosvetni savetnik

Kako objasniti deci epilepsiju?

Srdjanova priča

Ovo je priča o  desetogodišnjme dečaku  Srdjanu koji ima epilepsiju. On živi u gradu i  ide u 4 razred. Srdjan, kao i svi ostali dečaci njegovog uzrasta,  ponekada bude nestašan, i voli da se igra s drugovima. Povremeno ima napade i ova priča je o tome, kako je naučio više o epilepsiji, kako ga je njegov lekar pregledao i odredio lečenje i kako su njegovi roditelji u svemu pomogli.

Srdjanov mozak  povremeno ne radi sasvim dobro, tako da je doživeo napad, pa ga je njegova mama odvela lekaru. Posle pregleda i potrebnih ispitivanja, školski lekar je Srdjana uputio drugom lekaru koji se dobro razume u rad mozga i nervnog sistema. Mama je zakazala pregled, i kada je taj dan došao, zajedno sa roditeljima Srdjan je  otišli u bolnicu. Tamo je bilo dosta ljudi i druge dece, i trebalo je malo pričekati da se dodje na red. Doktor je postavljao mnoga pitanja, odgovarali su i mama i tata i Srdjan. Zatim ga je doktor pregledao na malo drugačiji način nego što to rade školski lekari  pri sistematskom pregledu. Srdjanu je sve to bilo jako smešno, i jednom ili dva puta nije mogao da se uzdrži već se glasno nasmejao. Doktor se nije ljutio, već je i njemu to bilo simpatično.

Srdjan se iznenadio kada je saznao da svačiji mozak neprekidno stvara  malu električnu struju, čak i kada ta osoba spava. Još je zvučalo neverovatnije da se ta struja može izmeriti aparatom koji se zove EEG. Doktori na osnovu merenja elektriciteta mozga mogu da preduzmu  lečenje, ukoliko se vidi da mozak ne radi sasvim dobro. Ovakvo snimanje može da pokaže i koji deo mozga pravi smetnje. I struje njegovog mozga su bile snimljene EEG aparatom.  U početku se Srdjan malo plašio snimanja, jer nije tačno znao šta ga čeka. Ali sve je proteklo u redu. Medicinska sestra mu je pomogla da se opusti i udobno smetni u stolicu i potom mu je na glavu stavila elastičnu kapu (kao što su kape za plivanje) sa puno malih žičica. Zatim je tražila od Srdjana da se još više opusti i zatvori oči. Nekoliko puta ga je pozivala da pogleda i ponovo žmuri, pa zatim da diše duboko i na kraju je lampica treperela neko vreme, baš kao u disku. Celo snimanje je bilo prijatno i nije bolelo ni malo. Kada je sve bilo gotovo, doktor je pogledao snimak na ekranu kompjutera, a Srdjan je malo gvirio preko doktorovog ramena i video puno različitih vrlo krivudavih linija po celom ekranu. Doktor je postavio još neka pitanja roditeljim i na osnovu odgovora i EEG snimka  potvrdio da Srdjan ima epilepsiju. Zatim je napisao izveštaj i predložio lek koji će Srdjan redovno da uzima. Objasnio je Srdjanovim roditeljima o kojoj vrsti epilepsije je reč i kako se treba ponašati.

Srdjan voli da se igra sa drugarima. On je dobar u mnogim stvarima. .. Njegov tata ga je naučio da pliva, ali kad god ga odvede na bazen uvek obavesti trenera da obrati pažnju i stalno ima Srdjana na oku. Nikada na kupanje ne ide sam, za svaki slučaj, da nešto ne podje naopako dok je u vodi. Doktor je rekao Srdjanu da inače može da radi skoro sve što rade i deruga deca, ali da ne vozi biciklu gde je saobraćajna gužva i da se ne pentra po drveću ili bilo gde drugde, odakle može pasti. Srdjan je bio razočaran, ali je u sebi znao da je doktor u pravu, a i sam je želeo da bude siguran. I ono što je najvažnije, na čemu je doktor najviše insistirao, je to da redovno uzima lekove. Rečeno mu je da mora da napravi dodatan napor i da nikada ne zaboravi da uzme lek, jer ako preskoči jednu dozu može se desiti da dobije napad.

Srdjan ima mnogo prijatelja i njegova mama je mislila da je dobro da svi oni znaju šta da urade ako Srdjan dobije napad. Napisala je nekoliko jednostavnih pravila za njegove drugove. Takodje je napomenula da može da se desi da dobije i drugi napad, pre nego što se oporavi od prvog, što se može dseiti naročito ako zaboravi da uzme lek. Ako se to desi Srdjan mora da ide u bolnicu, da bi dotkor i sesetre mogli da brinu o njemu.

Srdjanovi roditelji su bili i u njegovoj školi i razgovarali sa učiteljicom i direktorom. Objasnili su sve šta se dešavalo i o čemu se radi. Saznali su od direktora da u školi ima i druge dece sa epilepsijom koja su sasvim dobro, i da se svi nadaju da će tako biti i sa Srdjanom.

Epilepsija nije ništa novo niti neobično. Istorija nam priča o mnogim velikim ljudima koji su imali epilepsiju. Srdjan je zaključio da to što ima epilepsiju ga  čini članovm vrlo specijalne grupe poznatih ljudi.

Viđenje ispita za licencu nastavnika i vaspitača iz ugla člana komisije

Svako od nas ko je zaposlen u obrazovanju, zdravstvu ili nekoj drugoj profesionalnoj oblasti je polagao ispit kojim stiče dozvolu za rad (licencu) u svojoj struci i verujem da svi pamtimo ovaj ispit više nego ostale kojih smo imali tokom svog školovanja. Barem je u prosveti tako. Zašto?

Class Ambrose in Florence. Circa 1490s

Iskustva su različita, ali iz razgovora sa kandidatima i na osnovu vidljivog ponašanja nastavnika/vaspitača u ispitnoj situaciji stičem uvid da je tako, jer većina njih na kraju, kada sve prođe, kaže da će ovaj ispit pamtiti uvek, uglavnom po velikoj neptijatnosti koju osećaju na početku i tokom ispita i još većem olakšanju i radosti kada saznaju da su položili ispit. Ta dva različita osećanja, strah i anksioznost zbog mogućeg pada na ispitu i radost na kraju, su veoma jaka i ostavljaju dubok trag u našem pamćenju.
Subjektivni doživljaj ispita i ponašanja kandidata su svakako različita, ali kod većene njih je vidljiva uznemirenost, čak i kad se trude da je prikriju. Zbog toga uglavnom ostaju zajedno u grupi, u prostoriji koju im dodeli škola u kojoj polažu, čekajući svoj red, mada neki kandidati biraju samoću – izlaze napolje, šetaju po dvorištu.
Jedni su pričljivi, drugi uglavnom ćute ili cupkaju nogama.Pušači stalno izlaze napolje zbog cigareta.
Neki traže da popiju kafu više, ukoliko im se posreći da im u školi to omogući.
Neki se „svečano“ obuku, drugi su u svakodnevnoj garderobi.
Svi se trude da sa sobom ponesu sva pripremljena nastavna sredstva i uglavnom su usredsređeni na to.
Većina nastavnika/vaspitača je zbunjena i donekle u panici oko nalaženja učionice/sobe u kojoj drže čas/aktivnost. To im oduzima dosta početne energije.
Na samom času/aktivnosti/odbrani eseja kod većine je vidljiva trema koja im otežava da opušteno krenu.

Škole u kojima se polaže ispit donekle prepoznaju potrebe kandaidata i trude se da im pomognu iz svog ugla onoliko koliko mogu: obezbeđuju osobu za kontakt koja kandidate i članove komisije dovode do učionica za polaganje, pomažu kandidatima oko nastavnih sredstava, poručuju kafu i sl. Te osobe za kontakt su nastavnici u čijim odeljenjima se polaže ispit, ponekad stručni saradnik ili direktor. Njihova pomoć kandidatima je dragocena.

Na početku ispita, koliko god da se trudim da kratkim razgovorom o običnim stvarima opustim kandidate, često je vidljiva jaka trema koja polako popušta kako se ispit bliži kraju.

A na kraju obično čujem sličnu rečenicu kako će ovaj ispit dugo pamtiti i koga/čega će se sigurno uvek sećati. Uvek posle ispita za licencu razmišljam o ovome što mi kandidatu kažu i setim se svog ispita. Bilo je isto tako. Sećam se i prijatnih i neprijatnih trenutaka.

Pitam se zašto se tako dugo pamti? Zašto ga prate tako neprijatna osećanja, pre svega ansksioznost?
Pa, verovatno zato što nam od njega zavisi da li ćemo ostati ili dobiti posao, što svi od nas očekuju da položimo, što zahteva puno prave pripreme i učenja kojeg nije bilo na fakultetima.

 

 

 

Mirsada Topalović, prosvetni savetnik

Peti seminar

Peti seminar “Dete sa epilepsijom u školi”ponuda-seminara_epilepsija_5

Peti seminar  Dete sa epilepsijom u školi počinje 25.3.2018. godine. Upis traje, a psolednji rok za prijavljivanje je 16.3.2018. godine.  Program se realizuje on line i traje 4 nedelje. Cena seminara je 1600 dinara po učesniku.

Ponuda seminara

OIpšte informacije o seminaru (ovde)

Uputstvo za rad (ovde)

Upis na kurs (ovde)

 

Dete sa epilepsijom u školi – drugi seminar

Drugi on line seminar Dete sa epilepsijom u školi, održan je tokom novembra i decembra 2016.

epilepsja-2-ucesnici-cDrugi on-line seminar “Dete sa epilepsijom u školi” održan je od 21. 11. 2016. do 18. 12. 2016.

Registrovano je 23 polaznika. Učesnici seminara su bili iz sledećih mesta:

  • Beograd           11
  • Majdanpek      1
  • Boljevac            4
  • Knjaževac        3
  • Vražogrnac      3

Ulazni test je uradilo 19 polaznika. Prosečni uspeh na ulaznom testu grupe 7,79.

Završni test je uradilo 20 polaznika. Prosečna ocena na završnom testu je bila 9. 77

overviewgraph
Ulazni test,  Znanja o epilepsiji
zavrsni-test-2
Završni test, Znanja o epilepsiji

 

 

 

 

 

 

 

Zadatak prve teme je uradilo 22 učesnika, i kao rezultat bilo je 22 primera.

U forumu “Primeri” obradjneo je i dato na komentarisanje 11 primera.

Primeri su imali ukupno 210 komentara, pitanja, odgovora, interakcija. Od toga je komentara epioleptologa bilo 37.

U trećoj temi,   dobijeno je 32 web adrese sa sadržajima koji se odnose na epilepsiju. Svaka adresa je komentarisana od strane voditelja programa.

Zadatak četvrte teme je bio fakultativan. Broj poznatih sa epilepsijom je proširen zahvaljujući aktivnom radu polaznika kursa.

Knjiga utisaka

Lela Ivanović:

Poštovani Emile, Hvala, veoma ste ljubazni. Ja se Vama zahvaljujem na ovom divnom seminaru.Seminar je jako dobro osmišljen, nije naporan i lagano, bez velikih obaveza,
uvodi nas u srž problema. Vidite, već sam rekla da nisam nikada videla epi
napad i ako sam bila odeljenski starešina četiri godine detetu sa epilepsijom. Da skratim
priču. Priznajem da nisam sigurna kako bih se u to vreme ponašala da se napad
ipak desio. Mislim da bih ipak bila u panici. Najveći uspeh ovog seminara, za
mene lično, je to što sam potpuno sigurna da bih danas znala tačno šta
treba da uradim bez imalo straha. Da, sadržaji ovog seminara su upotrebljivi u
svakodnevnom životu i to je najvažnije.
Mirjana Pejčić-Zbiljić:

Autori seminara su nas pažljivim izborom sadržaja, informacijama doziranim s merom i komentarima punim podrške uspešno vodili kroz temu. “Odlazim” sa seminara osnažena i zadovoljna i iskreno se nadam da ćemo opet sarađivati!

Ivana Djordjević:

Bilo je divno družiti se s vama. Sve pohvale autorima za ovako koristan , interesantan i nenaporan seminar. Puno toga sam novog naučila o epilepsiji. Iako mi je prvi on-line seminar , instrukcije su bile odlične i uspešno sam se snalazila. Nadam se da ćemo opet sarađivati. Pozdrav !

Snežana Žuža:

Seminar je  zanimljiv, nenaporan i koristan. Koncept seminara je odličan. Sadržaji su ispunili i više od mojih očekivanja.

Vesna Jevtić:

Hvala na svemu što ste nam pružili. Definitivno sam mnogo toga naučila i razbila neke predrasude. Teme 2 i 3, naročito tema 3,  su mi bile najzanimljivije i najdragocenije. Što se tiče samog koncepta seminara, veoma je prilagodjen našem tempu života, dozvoljava mi da se obukom bavim kad imam vremena, želje i koncentracije za to, što je recept za uspešno učenje. Kroz seminar je lako “kretati” se, a svi sadržaji su pristupačni u svakom trenutku, što je dobro. Želim vam puno uspeha u daljem radu!

Ana Milijić:

Super je bilo družiti se sa vama, odlican koncept seminara i dovoljno vremena za svaku vežbu. Pozdrav do sledeceg druženja..

Milka Vučković:

Drago mi je da sam pohađala ovaj seminar, mnogo su mi jasniji neki epi napadi nego ranije. Vi ste nam pomogli da zavirimo u njih i naučimo nešto novo što nije naš fah. Mi radimo kao nastavnici susrećemo se sa različitom decom i treba da budemo u pripravnosti jer ne znamo šta nas sve čeka u učionici, na hodniku i školskom dvorištu. Nadam se da ćemo sarađivati. Sve pohvale na jednostavnom i sažetom gradivu vaše oblasti. HVALA!

Ivana Pavlović:

Vrlo interesantan seminar, malo drugačiji od uobičajenih za nastavnike i njihovu struku, izlet u medicinu. Nije bilo naporno, nema opterećenja šturim medicinskim podacima, dozirano, svrishodno, hvala Dr Vlajiću što je svoje dragoceno vreme provodio i s nama.  Donosi više sigurnosti  u budućem radu s decom, u nepredviđenim situacijama s ciljem da se pre svega pomogne. ‘ On line ‘ seminar nosi mnogo prednosti, nema presije , kratkih rokova , poštuje individualnost, svaka čast , nadam se da ćete još nešto ovako slično organizovati.

Ana Savev:

Ja sam bas zadovoljna ovim online seminarom. Prvi put na ovakav način pohadjam seminar i imam samo reči hvale. Sve je razumljivo i nije naporno uopšte. Toliko toga sam novog naučila što se tiče epilepsije. Svaka pohvala autorima. Što se tiče platforme za učenje i sa njom nisam imala nikakvih problema a predhodno sam se raspitala kod koleginice koja predaje informatiku da li je komplikovano pošto je nisam ranije koristila :). Instrukcije su jasne i nije teško za snalaženje. Nadam se da ćemo i u budućnosti saradjivati. Pozdrav i svim ostalim učesnicima seminara :).

Dragana Ranković:

Заиста је било занимљиво, за мене доста новог али и применљивог у животу.

Gordana Novaković:

Odličan je kurs, razumljivo i nenaporno. Ja bih samo dodala više materijala u vezi psihosocijalnih aspekata, o potrebama u oblasti podrške, problemima na koje ove osobe nailaze u detinjstvu i mladosti, njihove porodice, i sl. Nadam se da će biti sve više ovakvih, online seminara. I da ćemo se još družiti 🙂

Sanja Marković:

Efikasno, zanimljivo, nenaporno i korisno. Radujem se nekoj budućoj saradnji. Pozdrav!

Sunčica Rašić:

Vrlo zanimljiv i interesantan seminar. Može se puno saznati i naučiti. Hvala