Iskustva škola u pružanju podrške pripravnicima  su različita po mnogo čemu: u nekim školama mentor i pripravnik se retko sretnu (jer, recimo, ne rade u istoj školi), u nekima su vrlo često u zajedničkim aktivnostima i posvećeno obavljaju sve svoje dužnosti, negde su pripravnici prepušteni sami sebi, negde su manje motivisani za rad i oni i mentori – svakako da za sve ovo postoje neki razlozi. Kvalitet rada i saradnje mentora i pripravnika  zavisi od mnogo faktora među kojima je urađen plan zajedničkog rada jedan od najvažnijih.

Plan (godišnji i mesečni) je sastavni deo pedagoške dokumentacije koju vodi pripravnik, a mentor mu pomaže u njegovoj izradi. Godišnjim planom je obuhvaćeno sve ono što će pripravnik uz pomoć mentora raditi tokom obučavanja za samostalan rad.  Plan se donosi odmah na početku pripravničkog staža i pri njegovoj izradi treba uzeti u obzir sve oblasti programa uvođenja u posao pripravnika:

• Planiranje, programiranje, ostvarivanje i vrednovanje obrazovno-vaspitnog rada
• Praćenje razvoja i postignuća učenika
• Saradnja sa kolegama, porodicom i lokalnom zajednicom
• Rad sa učenicima sa smetnjama u razvoju
• Profesionalni razvoj
• Dokumentacija

Program je naveden na kraju Pravilnika o dozvoli za rada nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika. Za savaku oblast programa su navedeni  ishodi, odnosno znanja, veštine i stavovi koje pripravnik treba da stekne. Ishodi su vrlo konkretni i olakšavaju izbor sadržaja plana rada pripravnika.

Takođe, prilikom izrade plana rada pripravnika treba imati u vidu da, po Pravilniku mentor:

• Pruža pomoć pripravniku u pripremanju i izvođenju obrazovno-vaspitnog rada,
• Prisustvuje obrazovno-vaspitnom radu najmanje 12 časova u toku pripravničkog staža,
• Analizira obrazovno-vaspitni rad u cilju praćenja napredovanja pripravnika,
• Pruža pomoć u pripremi za proveru savladanosti programa,

Pripravnik trba da:

• prisustvuje na 12 časova ili aktivnosti mentora, ili nekih nastavnika koje odredi mentor.

Godišnji i mesečni plan rada pripravnika bi trebalo da ima sadržaj rada, vremensku dinamiku i izvšioce posla. Sadržaje ovih planova čine gore navedene oblasti programa uvođenja u posao pripravnika koje se detaljno razrađuju kroz mesečne planove, uz pomoć navedenih ishoda u svakoj oblasti, i na osnovu ostalih poslova iz godišnjeg plana rada škole  po izboru mentora i pripravnika.  Veoma je važno da pripravnik dobro upozna godišnji plan rada škole jer su u njemu planirane sve aktivnosti za datu  godinu u kojima će i on učestvovati.

Primer godišnjeg plana rada

U nastavku tabele se navode i ostale oblasti uz detaljniju razradu i navođenje sadržaja rada važnih za tu oblast.

Kada se napravi pregledan godišnji plan rada pripravnika, mesečne planove  nije teško sročiti, jer su smernice za njih navedene u godišnjim.

Ovo je samo predlog jednog plana rada mentora. Naravno, svaki mentor i pripravnik imaju slobodu da urade plan po svojim principima i potrebama. Važno je da tokom staža pripravnik upozna i nauči sve ono što će mu biti potrebno da kvalitetno radi sa svojim učenicima. A to će lakše postići ukoliko ima mentora koji mu pomaže da napravi sadržajan plan rada sa preciznim rokovima uz pomoć propisanog programa uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika (Pravilnik).

Na osnovu mog iskustva pripravnici koji nisu dobijali pomoć na ovaj način, uz detaljno urađen plan rada i koji su nasumično dobijali podršku od svojih kolega su imali  puno nedoumica tokom pripremanja ispita za licencu, a na samom ispitu su delovali nesigurno.

Mirsada Topalović, psiholog