Tag Archives: nastavnik

Promena radnog mesta i ispit za licencu

Vaspitači, nastavnici i stručni saradnici mogu tokom svog radnog veka da u određenim situacijama i okolnostima menjaju radna mesta u vaspitno-obrazovnim ustanovama. Događa se u praksi  da vaspitači koji su neko vreme radili u predškolskim ustanovama završe učiteljski fakultet i nastavljaju svoju karijeru kao učitelji u školi. Takođe, stručni saradnici koji su u školi radili na tim radnim mestima, mogu u nekom trenutku da dobiju radno mesto nastavnika, ukoliko postoje predmeti  koji zahtevaju takvu stručnu spremu (npr. nastavnici psihologije i sl.). Ove promene se u poslednje vreme češće dešavaju u obrazovanju zbog smanjenja broja dece u školama, manjeg broja odeljenja i tehnoloških viškova, tako da zaposleni prihvataju svako radno mesto za koje su stručni.

Pitanje koje su postavljali prilikom promene radnog mesta u obrazovanju se odnosilo na priznavanje stečene licence za rad u obrazovanju – konkretnije, da li im se položen ispit za licencu priznaje u slučaju promene radnog mesta ili ustanove u oblasti obrazovonja?

Pravilnikom, čl 21., je regulisano da :

“Položen ispit za licencu priznaje se za rad u predškolskoj ustanovi, školi, školi sa domom učenika i domu učenika.” – što znači da jednom stečena licenca u obrazovanju važi za  sve navedene obrazovno-vaspitne ustanove.


Radi pojašnjenja navešću neke primere iz prakse.

Prvi primer: Prelazak iz predškolske ustanove u školu

Vaspitač koji je nekoliko godina radio u predškolskoj ustanovi  i  ima položen ispit za licencu vaspitača u međuvremenu je završio učiteljski fakultet i počeo u nekoj školi da radi kao učitelj. Pošto već ima licencu za rad u obrazovanju nije u obavezi da ponovo polaže ovaj ispit, niti da se uvodi u posao učitelja kao pripravnik.

Drugi primer

Stručni saradnik koji ima licencu za stručnog saradnika, a u međuvremenu prelazi u nastavu, ili obrnuto nije u obavezi da ponovo polaže ispit, niti da obavlja pripravnički staž- priznaje mu se postojeća licenca.

Treći primer se odnosi na pripravnički staž

Psiholog je obavio pripravnički staž za nastavnika psihologije u nekoj srednjoj školi i škola ga je prijavila za polaganje ispita za licencu. U međuvremneu se zaposlio u osnovnoj ili srednjoj školi kao stručni saradnik i postavlja se pitanje, da li mora obavljati pripravnički staž i za ovo radno mesto. Pošto je već imao status pripravnika, a pripravnik ne može biti dva puta,  priznaje mu se pripravnički staž iz prethodne škole, kao i ispit za licencu kada ga položi. Zato je važno da bude u kontaktu sa školom koja ga je prijavila za polaganje ispita,  jer će Ministarstvo toj školi prosleđivati obaveštenja o polaganju ispita.

 

Mirsada Topalović, psiholog

 

Važno je imati dobrog mentora

Biti mentor je izazov za svakog nastavnika koji je stekao potrebno iskustvo u obrazovno-vaspitnom radu i  želi da ga prenese kolegi pripravniku. Čak i zakonska rešenja predviđaju da škola za mentora bira istaknutog nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika koji ima licencu i jedno od propisanih zvanja, ili umesto toga potrebno radno iskustvo (najmanje pet godina).

Potrebno je da za mentora bude izabran najbolji nastavnik, jer njegov način rada ima veliki uticaj na napredovanje pripravnika tokom savladavanja programa   uvođenja u posao kojim se on osposobljava za samostalan rad i polaganje ispita za licencu.

 

Obaveze mentora i pripravnika

Mentor  pripravnika uvodi u posao po programu koji je sastavni deo Pravilnika o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika tako što:

  • pruža pomoć pripavniku u pripremanju i izvođenju obrazovno-vaspitnog rada,
  • prisustvuje obrazovno-vaspitnom radu koji realizuje pripravnik najmanje 12 časova u toku pripravničkog staža,
  • prati napredovanje pripravnika analiziranjem njegovog obrazovno-vaspitnog rada,
  • pruža pomoć u pripremi pripravnika za proveru savladanosti programa.

Pripravnik, takođe ima obavezu da prisustvuje aktivnostima mentora u trajanju od najmanje 12 časova tokom pripravničkog staža: nastavnik prisustvuje nastavi koju realizuje mentor, vaspitač aktivnostima, a stručni saradnik nekom obliku obrazovno-vaspitnog rada mentora.

Pripremanje i prisustvo obrazovno-vaspitnom radu najmanje 12 časova se odnosi na nastavu i ostale oblike rada, u zavisnosti od radnog mesta pripravnika – da li je nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik.

Dokumentacija mentora i pripravnika

Tokom pripravničkog staža potrebno  je uredno voditi evidenciju o planiranim i realizovanim aktivnostima mentora i pripravnika i prikupljati svu propisanu dokumentaciju, ne samo zbog praćenja napredovanja pripravnika, već i zbog toga što je ona polazište za izradu potrebnih izveštaja na kraju pripravničkog staža:

  • mentor je u obavezi da napiše i direktoru preda izveštaj o osposobljenosti pripravnika za samostalan rad,
  • komisija za proveru savladanosti programa, pred kojom pripravnik polaže ispit u školi daje ocenu o savladanosti programa u pisanoj formi u vidu izveštaja – prilikom sačinjavanja izveštaja komisija razmatra izveštaj mentora, evidenciju pripravnika o njegovom radu, ocenu komisije o pripremi, izvođenju i odbrani odgovarajućeg oblika obrazovno-vaspitnog rada.

Na samom početku pripravničkog staža potrebno je da  mentor i pripravnik urade plan po kojem će raditi tokom trajanja staža, to je ključni dokument od kojeg zavisi kvalitet njihovog rada. Zato je važno odvojiti potrebno vreme za planiranje.

Tokom rada mentor vodi dokumentaciju o:

  • ostvarivanju plana uvođenja u posao pripravnika,
  • posećenim časovima, aktivnostima – teme, vreme,
  • zapažanjima o radu pripravnika – napredovanje pripravnika u datim okolnostima,
  • preporukama za unapređivanje svih oblika obrazovno-vaspitnog rada i rada sa roditeljima,
  • oceni postupanja pripravnika po datim preporukama.

Pripravnik je u obavezi da vodi pedagošku dokumentaciju koju čine godišnji i mesečni planovi rada, pisane pripreme za časove nastavnika, aktivnosti vaspitača, plan rada (aktivnosti) stručnog saradnika. Osim navedene pedagoške dokumentacije pripravnik  vodi i dokumentaciju o:

  • ostvarivanju plana uvođenja u posao,
  • posećenim časovima, aktivnostima – teme, vreme,
  • zapažanjima o svom radu i radu sa decom, odnosno učenicima,
  • preporukama mentora i sopstvenim idejama za unapređivanje svih oblika obrazovno-vaspitnog rada i rada sa roditeljima,
  • ostvarenim oblicima stručnog usavršavanja.

Ova dokumentacija ulazi u portfolio pripravnika.

Obaveznost vođenja dokumentacije mentora i pripravnika i pisanje potrebnih izveštaja je propisano čl. 7 i čl 9 Pravilnika

Izveštaj komisije za proveru savladanosti programa u školi se prosleđuje Ministarstvu/Pokrajinskom sekretarijatu uz ostalu dokumentaciju i prijavu za ispit za licencu. Članovi ispitne komisije za licencu uvek čitaju ovaj izveštaj radi detaljnijeg sticanja uvida u kompetencije kandidata koji polaže ispit (iz mog iskustva kao člana komisije ) i delom doprinosi ishodu samog ispita. Zato je važno da komisija pri njegovoj izradi detaljno pregleda kompletnu dokumentaciju rada mentora i pripravnika. Takođe, iz razgovora sa kandidatima na ispitu za licencu uvidela sam da su oni kandidati kojima su mentori pružali pomoć u svakom koraku i vodili urednu evidenciju bili opušteniji na ispitu, pokazali viši nivo kompetentnosti i uvek bili uspešni na ispitu.

Često ditrektori škola imaju dileme koje se odnose na izbor mentora – koji nastavnik je najbolji za to, koga uzeti kada škola nema stručnog nastavnika ili stručan nastavnik ne ispunjava sve uslove koje propisuje Pravilnik. Neki od nastavnika nerado prihvataju ovu ulogu jer imaju dosta drugih obaveza, ili treba da putuju u drugo mesto kada je pripravnik iz druge škole, što je sve tehnički problem za rešavanje.

Bez obzira na sve ove teškoće mentorstva, podučavanje kolege početnika je izazov za one najbolje nastavnike koji  žele da se oprobaju na ovom polju horizontalnog učenja i prenošenja sopstvenog znanja i iskustva. Izazov je za svakog nastavnika koji želi da napreduje u svojoj struci i stekne neko od zvanja nastanika, vaspitača i stručnih saradnika u svom portfoliju treba da ima dokaze da je bio mentor kolegi pripravniku.

 

Mirsada Topalović, psiholog

Provera savladanosti programa uvođenja u posao pripravnika u školi

Škole često imaju pitanja u vezi  provere savladanosti programa uvođenja u posao (u školi ga obično zovu “ispit”) nastavnika/vaspitača/saradnika koja se organizuje u školi/predškolskoj ustanovi neposredno posle obavljenog  pripripavničkog staža. Ovom “ispitu” se obično pridaje manji značaj , iako od njegovog ishoda zavisi da li će pripravnik imati pravo da pristupi polaganju ispita za licencu.

Albert Anker – The school exam, 1862

Jedno od tih pitanja sa kojim sam se nedavno susrela se odnosilo na sastav školske komisije za proveru savladanosti programa u slučaju kada škola nema stručnog saradnika. Odgovor na ovo pitanje nije direktno naveden u Pravilniku o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika (u daljem tekstu Pravilnik),  ali se svakako do njega može doći detaljnim čitanjem Pravilnika.

Pre svega potrebno je obratiti pažnju na nekoliko ključnih aspekata Pravilnika koji se odnose na savladavanje programa za pripravnike u vaspitno- obrazovnim ustanovama:

  • program uvodjenja u posao,
  • sastav komisije za proveru savladanosti programa u ustanovi,
  • izveštaj komisije.

Komisiju za proveravu savladanosti programa za pripravnike (Komisija) obrazuje direktor rešenjem, u sastavu od najmanje tri člana. Direktor, koji je ujedno i predsednik Komisije i stručni saradnik su stalni članovi komisije. Treći član je:

  • član stručnog veća za oblast predmeta kojem pripada pripravnik – za nastavnika,
  • član vaspitno-obrazovnog veća, odnosno pedagoškog veća – za vaspitača u predškolskoj ustanovi i vaspitača u školi sa domom,
  • predstavnik nastavničkog/vaspitno-obrazovnog/pedagoškog veća – za stručnog saradnika, u zavisnosti od tipa ustanove u kojoj je stručni saradnik zaposlen.

Mentor ne može da bude član Komisije, ali ima obavezu da prisustvuje proveri savladanosti programa.

Stručni saradnici iz drugih ustanova mogu biti članovi  Komisije za proveru savladanosti programa, kako bi pomogli ustanovi koja nema stručnog saradnika u trenutku kada organizuje ovaj “ispit”. O tome se dogovaraju direktori obe ustanove.

Proverera savladanosti programa može se organizovati najranije nakon godinu dana rada pripravnika u ustanovi, a najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja izveštaja mentora o radu sa pripravnikom i čini je:

  • izvođenje i odbrana časa u školi – za nastavnike
  • izvođenje aktivnosti sa odbranom u predškolskoj ustanovi – za vaspitače/medicinske sestre,
  • prikaz i odbrana aktivnosti stručnog saradnika u ustanovi i vaspitača u domu učenika.

Proveru savladanosti programa vrši Komisija u punom sastavu  pred kojom pripravnik izvodi gore navedeni oblik obrazovno-vaspitnog rada.

Ocenu o savladanosti programa daje komisija u pisanoj formi u vidu izveštaja. Još jednom naglašavam da je ovaj izveštaj neopohadn za prijavu polaganja za licencu.

Mirsada Topalović, prosvetni savetnikPsiholog Mirsada Topalović

Zakoni i Pravilnici u obrzovanju.

Pravilnik…

PRAVILNIK O STRUČNO-PEDAGOŠKOM NADZORU

Preuzmi PDF dokument pravilnika

 

 

 

zakoni i pravilnici
Zakon…

ЗАКОН О ОСНОВАМА СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

 

Preuzmi PDF dokument zakona

 

 


zakoni i pravilnici
Pravilnik…

ПРАВИЛНИК О ДОЗВОЛИ ЗА РАД НАСТАВНИКА, ВАСПИТАЧА И СТРУЧНИХ САРАДНИКА

 

Preuzmi DOC dokument pravilnika 

 


PRAVILNIK O DOZVOLI ZA RAD NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNIH SARADNIKA SA POSEBNIM DELOM PROGRAMA

Preuzmi PDF verizju pravilnika