Tag Archives: ispit

Pedagoške situacije na ispitu za licencu

Usmeni deo ispita za licencu u prosveti, kao što je zakonski propisano, sastoji se iz:

  • provere osposobljenosti pripravnika za samostalno ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada (realizovanje časa/aktivnosti/odbrana eseja- u zavisnosti od radnog mesta);
  • provere osposobljenosti pripravnika da rešava konkretne pedagoške situacije;
  • poznavanja propisa iz oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Provera kompetencija i osposobljenosti pripravnika za rešavanje pedagoških situacija vrši se razgovorom kandidata i ispitne komisije o određenoj situaciji iz pedagoške prakse. Listu situacija priprema komisija koju formira ministar, a čine je predstavnici Ministarstva, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Pedagoške situacije su prilagođene radnim mestima i vrsti ustanove, a ispitna komisija ih dobija sa liste na samom ispitu.

Kandidat izvlači jednu od nekoliko ponuđenih situacija koje su odštampane na pojedinačnim ceduljama, dobija potrebno vreme da razmisli kako bi datu situaciju rešio u praksi i kroz razgovor sa članom komisije objašnjava svoja rešenja. Razgovor sa kandidatom vodi član komisije koji je prosvetni savetnik Ministarstva, savetnik zavoda ili neki drugi odgovarajući stručnjak koga odredi ministar (odnosno pokrajinski sekretar), sa najmanje pet godina radnog iskustva u ustanovi na poslovima stručnog saradnika.

Dosadšnja iskustva kandidata o polaganju ovog dela ispita su veoma pozitivna. Retko se dešava da neko ne položi ovaj deo ispita, a ako se i dogodi, to su obično kandidati koji se na ispitu potpuno blokiraju pa ništa ne kažu, ili navedu neadekvatna rešenja.

Bez obzira što se pedagoške situacije doživljavaju kao lakši u odnosu na ostale delove ispita, ipak većina kandidata koje očekuje polaganje ispita traži gotova rešenja za njih po internetu ili od kolega koji su polagali. To je razumljivo ponašanje, jer je predispitna situacija puna tenzije, straha od nepoznatog i sl. Međutim, mnoga ponuđena tumačenja i rešenja datih situacija na internetu najčešće nisu od pomoći kandidatu na samom ispitu, jer se odmah prepoznaju stereotipna rešenja iste situacije koja nisu povezana sa njegovim iskustvom i sopstvenim rešavanjem. Kolege koje su polagale ispit i poručuju ostalima da na ispitu o ovim situacijama treba razmisliti oslanjajući se na sopstveno iskustvo su sasvim u pravu i šalju dobru poruku ostalima.

Zapravo, rešavanje pedagoških situacija se ne može naučiti poput neke lekcije iz udžbenika jer za njihovo uspešno rešavanje potrebno je iskustvo rada u školi , teorijsko znanje, veštine u rešavanju raznovrsnih školskih situacija i problema (što zavisi od godina iskustva) , poznavanje zakonskih propisa i školske dokumentacije. Sve ovo ispitna komisija ima u vidu, posebno kada su u pitanju kandidati koji posle obavljenog pripravničkog staža nisu uspeli da nađu posao u struci, tako da se rešavanje konkretne pedagoške situacije svodi na razgovor o čemu sve on kao prosvetni radnik treba da razmišlja tražeći rešenje.

Na taj način kandidat pokazuje svoje znanje, vrednosne stavove i potrebne veštine za rešavanje date situacije – npr. veštinu komunikacije, empatije, timskog rada, saradnje sa drugima, uvažavanje različitosti, stav prema nasilju, poznavanje propisa u obrazovanju, metodike nastave/rada s decom, razvoja učenika, dečijih prava i odgovornosti. Širok je spektar znanja, veština i vrednosnih stavova za koje se očekuje da ih prosvetni radnici poseduju (propisane kompetencije nastavnika i vaspitača).

Imajući u vidu da se na ispitu očekuje promišljanje o najboljem rešenju date pedagoške situacije, pri čemu većina ispitivača kroz razgovor podstiče kandidata dodatnim pitanjima i objašnjenjima, nema razloga za preveliki stres koji može da blokira dobro razmišljanje kandidata u tom trenutku.

 

Mirsada Topalović, psiholog

Promena radnog mesta i ispit za licencu

Vaspitači, nastavnici i stručni saradnici mogu tokom svog radnog veka da u određenim situacijama i okolnostima menjaju radna mesta u vaspitno-obrazovnim ustanovama. Događa se u praksi  da vaspitači koji su neko vreme radili u predškolskim ustanovama završe učiteljski fakultet i nastavljaju svoju karijeru kao učitelji u školi. Takođe, stručni saradnici koji su u školi radili na tim radnim mestima, mogu u nekom trenutku da dobiju radno mesto nastavnika, ukoliko postoje predmeti  koji zahtevaju takvu stručnu spremu (npr. nastavnici psihologije i sl.). Ove promene se u poslednje vreme češće dešavaju u obrazovanju zbog smanjenja broja dece u školama, manjeg broja odeljenja i tehnoloških viškova, tako da zaposleni prihvataju svako radno mesto za koje su stručni.

Pitanje koje su postavljali prilikom promene radnog mesta u obrazovanju se odnosilo na priznavanje stečene licence za rad u obrazovanju – konkretnije, da li im se položen ispit za licencu priznaje u slučaju promene radnog mesta ili ustanove u oblasti obrazovonja?

Pravilnikom, čl 21., je regulisano da :

“Položen ispit za licencu priznaje se za rad u predškolskoj ustanovi, školi, školi sa domom učenika i domu učenika.” – što znači da jednom stečena licenca u obrazovanju važi za  sve navedene obrazovno-vaspitne ustanove.


Radi pojašnjenja navešću neke primere iz prakse.

Prvi primer: Prelazak iz predškolske ustanove u školu

Vaspitač koji je nekoliko godina radio u predškolskoj ustanovi  i  ima položen ispit za licencu vaspitača u međuvremenu je završio učiteljski fakultet i počeo u nekoj školi da radi kao učitelj. Pošto već ima licencu za rad u obrazovanju nije u obavezi da ponovo polaže ovaj ispit, niti da se uvodi u posao učitelja kao pripravnik.

Drugi primer

Stručni saradnik koji ima licencu za stručnog saradnika, a u međuvremenu prelazi u nastavu, ili obrnuto nije u obavezi da ponovo polaže ispit, niti da obavlja pripravnički staž- priznaje mu se postojeća licenca.

Treći primer se odnosi na pripravnički staž

Psiholog je obavio pripravnički staž za nastavnika psihologije u nekoj srednjoj školi i škola ga je prijavila za polaganje ispita za licencu. U međuvremneu se zaposlio u osnovnoj ili srednjoj školi kao stručni saradnik i postavlja se pitanje, da li mora obavljati pripravnički staž i za ovo radno mesto. Pošto je već imao status pripravnika, a pripravnik ne može biti dva puta,  priznaje mu se pripravnički staž iz prethodne škole, kao i ispit za licencu kada ga položi. Zato je važno da bude u kontaktu sa školom koja ga je prijavila za polaganje ispita,  jer će Ministarstvo toj školi prosleđivati obaveštenja o polaganju ispita.

 

Mirsada Topalović, psiholog

 

Provera savladanosti programa uvođenja u posao pripravnika u školi

Škole često imaju pitanja u vezi  provere savladanosti programa uvođenja u posao (u školi ga obično zovu “ispit”) nastavnika/vaspitača/saradnika koja se organizuje u školi/predškolskoj ustanovi neposredno posle obavljenog  pripripavničkog staža. Ovom “ispitu” se obično pridaje manji značaj , iako od njegovog ishoda zavisi da li će pripravnik imati pravo da pristupi polaganju ispita za licencu.

Albert Anker – The school exam, 1862

Jedno od tih pitanja sa kojim sam se nedavno susrela se odnosilo na sastav školske komisije za proveru savladanosti programa u slučaju kada škola nema stručnog saradnika. Odgovor na ovo pitanje nije direktno naveden u Pravilniku o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika (u daljem tekstu Pravilnik),  ali se svakako do njega može doći detaljnim čitanjem Pravilnika.

Pre svega potrebno je obratiti pažnju na nekoliko ključnih aspekata Pravilnika koji se odnose na savladavanje programa za pripravnike u vaspitno- obrazovnim ustanovama:

  • program uvodjenja u posao,
  • sastav komisije za proveru savladanosti programa u ustanovi,
  • izveštaj komisije.

Komisiju za proveravu savladanosti programa za pripravnike (Komisija) obrazuje direktor rešenjem, u sastavu od najmanje tri člana. Direktor, koji je ujedno i predsednik Komisije i stručni saradnik su stalni članovi komisije. Treći član je:

  • član stručnog veća za oblast predmeta kojem pripada pripravnik – za nastavnika,
  • član vaspitno-obrazovnog veća, odnosno pedagoškog veća – za vaspitača u predškolskoj ustanovi i vaspitača u školi sa domom,
  • predstavnik nastavničkog/vaspitno-obrazovnog/pedagoškog veća – za stručnog saradnika, u zavisnosti od tipa ustanove u kojoj je stručni saradnik zaposlen.

Mentor ne može da bude član Komisije, ali ima obavezu da prisustvuje proveri savladanosti programa.

Stručni saradnici iz drugih ustanova mogu biti članovi  Komisije za proveru savladanosti programa, kako bi pomogli ustanovi koja nema stručnog saradnika u trenutku kada organizuje ovaj “ispit”. O tome se dogovaraju direktori obe ustanove.

Proverera savladanosti programa može se organizovati najranije nakon godinu dana rada pripravnika u ustanovi, a najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja izveštaja mentora o radu sa pripravnikom i čini je:

  • izvođenje i odbrana časa u školi – za nastavnike
  • izvođenje aktivnosti sa odbranom u predškolskoj ustanovi – za vaspitače/medicinske sestre,
  • prikaz i odbrana aktivnosti stručnog saradnika u ustanovi i vaspitača u domu učenika.

Proveru savladanosti programa vrši Komisija u punom sastavu  pred kojom pripravnik izvodi gore navedeni oblik obrazovno-vaspitnog rada.

Ocenu o savladanosti programa daje komisija u pisanoj formi u vidu izveštaja. Još jednom naglašavam da je ovaj izveštaj neopohadn za prijavu polaganja za licencu.

Mirsada Topalović, prosvetni savetnikPsiholog Mirsada Topalović