Četvrti razred učiteljske škole u  Negotinu, 1942/43 god. Na izletu.

Generacije koje su stasale posle rata (mislim posle II svetskog rata) o ratnim godinama su sticale predstavu iz udžbenika, a zna se da su istoriju pisali pobednici. Tek u skorije vreme ta istorija se osvetljava i sa druge strane. Ali su te  ratne godine, iz posleratne perspektive, ostale mračne, strašne, pune patnje i strahota. Nekako ostaje izvan fokusa da je i u tim godinama neko rastao, stasavao, imao školske dane, i po Brankovim rečima, živeo “najlepše školsko doba”.

Učenici IV godine učiteljske škole u Negotinu sa svojim profesorom na izletu na ovoj fotografiji  odaju kompaktnost odeljenja, bliskost koju samo mladi ljudi koji se spremaju da udju u život  mogu osećati medjusobno, sa njihovih lica se naslućuje energija i polet. Mnogi od ovih mladih ljudi su kroz svoju profesionalnu karijeru dali doprinos obrazovanju u Timočkoj krajni narednih 30-tak godina.

Vlasnik slike, Borivoje Gojić,  je svoj randi vek proveo u obrazovanju. Bio je nastavnik u Osnovnoj školi u Brestovcu, direktor u osnovnoj školi u Rgotini, i nastavnik do odlaska u penziju u  školi  u Vražogrncu.

“Svojina Borivoja Gojića iz  Vražogrnca”

Zahvaljujem se Svetlani Nikolić na slici i pratećim podacima.