Za osobe sa epilepsijom postoje ograničenja pri izdavanju vozačke dozvole.
U pravilniku o bližim zdravstvenim uslovima koje moraju da ispunjavaju vozači određenih kategorija motornih vozila (pravilnik je objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 83/2011 od 09.11.2011. godine) u članu 3, 4 i 5 se odredjuju ograničenja za različite bolesti, izmedju ostolog i za osobe sa epilepsijom.
Član 3 odredjuje dve grupe vozača:
- amatere („kojima upravljanje motornim vozilom nije osnovno zanimanje”) i
- profesionalce („kojima je upravljanje motornim vozilom osnovno zanimanje”)
Član 4 se odnosi na amatere, i tu se navodi da se osoba smatra sposobnom za upravljanje motornim vozilom, ako ne boluje od boesti koje se nabrajaju. Stav 1, tačka 10 ovog člana odnosi se na epilepsiju i doslovno kaže:
„Vozači motornih vozila iz prve grupe (amateri) smatraju se sposobnim za upravljanje motornim vozilom, ako ne boluju od bilo kog oblika epilepsije, osim medicinski kontrolisanih slučajeva u kojim se, bez terapije, napadi ne pojavljuju najmanje dve godine”
Šta to u praksi znači?
- Dok osoba ima aktivnu epilepsiju, bez obzira na vrstu napada, ne može dobiti vozačku dozvolu
- Ako je epilepsija „klinički kontrolisana” i ako se napadi ne javljaju dve godine po ukidanju leka, tada se može izdati vozačka dozvola.
„Klinički kontrolisana” epilepsija znači da postoje dokazi (lekarski zveštaji) o redovnim kontrolama kod neurologa odnosno epileptologa. U ovom slučaju to znači da je lek pod kontrolom ukinut, da se i po ukidanju terapije reodvno kontroliše i da tokom perioda od dve godine po ukidanju leka nije bilo novih napada.
Što se tiče profesionalaca, zakonodavac je tu stroži i ne pravi izuzetke. Član 5 , stav 1, tačka 3 ovog pravilnika navodi da se vozačka dozvola može izdati ako osobsa ne boluje od „bilo kog oblika epilepsije i drugih poremećaja svesti”
To znači da osobe koje su imale dijagnozu epilepsije, čak i ako je lek pod kontrolom ukinut, ne mogu biti profesionalni vozači.