Epilepsije mogu biti podeljenje na različite načine. Na primer, na osnovu etiologije, uzrasta prvog napad, topografske lokacije moždanog pražnjenja, kliničkih manifestacija, EEG nalaza, tipova epileptičkih napada.. Pitanje klasifikacije epilepsija nije lako i medju stručnjacima ne postoji jedinstvena saglasnot. “Interancionalna Liga za borbu protiv epilepsija” (ILAE), od 1981 kontinuirano radi na usavršavanju klasifikacije.
Podela epileptičkih napada
Prva podela koju je dala ILAE odnosi se na epileptičke napade i dalje čini osnovu svih kasnijih podela a bazira se na osnovu kliničkog ispoljavanja i EEG nalaza. Po ovoj klasifikaciji, epileptički napadi se dele na dve glavne grupe, na osnovu toga gde se primarno odigrava (prekomerno, nenormalno) električno pražnjenje. Ukoliko se pražnjenje odigrava samo u jednom delu moždane kore, onda je to fokalni napadi, a ako se pražnjenje odvija sinhrono iznad obe hemisfere, radi se o generalizovanom napadu.
Podela epilepsija
Epilesije se mogu podeliti na dve grupe.
- Idiopatske epilepsije
Kod ovih epilepsija se ne zna uzrok ali se pretpostavlja da su najbitniji nasledni faktori. Obično nema drugih oštećenja i EEG nalaz je obično normalan izmedju napada. Idiopatske epilepsije se uglavnom javljaju u detinjstvu i ranoj adolescenciji i obično dobro reaguju na antiepileptične lekove.
- Simptomatske epilepsje
Ove epilepsije su posledica nekog prepoznatljivog uzroka, (najčešće je u pitanju strukturalna moždana lezija, koja može da bude prisutna još na rodjenju, ili da se pojavi kasnije u životu). Obično postoje i druga oštećenja (fizička, intelektualna ili psihička), koja su posledica iste lezije. EEG nalaz često nije normalan a odgovor na lečenje zavidsi od osnovnog oboljenja.
Kod simptomatskih epilepsija lečenje se može usmeriti u dva pravca:
sprečavanje napada, uglavnom lekovima koji sprečavaju napade (antiepileptici)
lečenje samog uzroka koji je doveo do pojave epilepsije
Simptomatske epilepsije se javljaju u bilo kom uzrastu, (u ranom uzrastu kao, npr. posledica porodjajne traume ili kasnije u životu, kao posledica moždanog udara ili alkoholizma)