All posts by Emil Vlajić

About Emil Vlajić

Lekar po profesiji. Zanimanja uglavnom u oblasti kulture i obrazovanja. Hobi mnogi, različiti, promenljivi. Sportovi vezani za vetar i vodu, ranije. Sada rekreacija. Fotografija.

Važno je imati dobrog mentora

Biti mentor je izazov za svakog nastavnika koji je stekao potrebno iskustvo u obrazovno-vaspitnom radu i  želi da ga prenese kolegi pripravniku. Čak i zakonska rešenja predviđaju da škola za mentora bira istaknutog nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika koji ima licencu i jedno od propisanih zvanja, ili umesto toga potrebno radno iskustvo (najmanje pet godina).

Potrebno je da za mentora bude izabran najbolji nastavnik, jer njegov način rada ima veliki uticaj na napredovanje pripravnika tokom savladavanja programa   uvođenja u posao kojim se on osposobljava za samostalan rad i polaganje ispita za licencu.

 

Obaveze mentora i pripravnika

Mentor  pripravnika uvodi u posao po programu koji je sastavni deo Pravilnika o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika tako što:

  • pruža pomoć pripavniku u pripremanju i izvođenju obrazovno-vaspitnog rada,
  • prisustvuje obrazovno-vaspitnom radu koji realizuje pripravnik najmanje 12 časova u toku pripravničkog staža,
  • prati napredovanje pripravnika analiziranjem njegovog obrazovno-vaspitnog rada,
  • pruža pomoć u pripremi pripravnika za proveru savladanosti programa.

Pripravnik, takođe ima obavezu da prisustvuje aktivnostima mentora u trajanju od najmanje 12 časova tokom pripravničkog staža: nastavnik prisustvuje nastavi koju realizuje mentor, vaspitač aktivnostima, a stručni saradnik nekom obliku obrazovno-vaspitnog rada mentora.

Pripremanje i prisustvo obrazovno-vaspitnom radu najmanje 12 časova se odnosi na nastavu i ostale oblike rada, u zavisnosti od radnog mesta pripravnika – da li je nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik.

Dokumentacija mentora i pripravnika

Tokom pripravničkog staža potrebno  je uredno voditi evidenciju o planiranim i realizovanim aktivnostima mentora i pripravnika i prikupljati svu propisanu dokumentaciju, ne samo zbog praćenja napredovanja pripravnika, već i zbog toga što je ona polazište za izradu potrebnih izveštaja na kraju pripravničkog staža:

  • mentor je u obavezi da napiše i direktoru preda izveštaj o osposobljenosti pripravnika za samostalan rad,
  • komisija za proveru savladanosti programa, pred kojom pripravnik polaže ispit u školi daje ocenu o savladanosti programa u pisanoj formi u vidu izveštaja – prilikom sačinjavanja izveštaja komisija razmatra izveštaj mentora, evidenciju pripravnika o njegovom radu, ocenu komisije o pripremi, izvođenju i odbrani odgovarajućeg oblika obrazovno-vaspitnog rada.

Na samom početku pripravničkog staža potrebno je da  mentor i pripravnik urade plan po kojem će raditi tokom trajanja staža, to je ključni dokument od kojeg zavisi kvalitet njihovog rada. Zato je važno odvojiti potrebno vreme za planiranje.

Tokom rada mentor vodi dokumentaciju o:

  • ostvarivanju plana uvođenja u posao pripravnika,
  • posećenim časovima, aktivnostima – teme, vreme,
  • zapažanjima o radu pripravnika – napredovanje pripravnika u datim okolnostima,
  • preporukama za unapređivanje svih oblika obrazovno-vaspitnog rada i rada sa roditeljima,
  • oceni postupanja pripravnika po datim preporukama.

Pripravnik je u obavezi da vodi pedagošku dokumentaciju koju čine godišnji i mesečni planovi rada, pisane pripreme za časove nastavnika, aktivnosti vaspitača, plan rada (aktivnosti) stručnog saradnika. Osim navedene pedagoške dokumentacije pripravnik  vodi i dokumentaciju o:

  • ostvarivanju plana uvođenja u posao,
  • posećenim časovima, aktivnostima – teme, vreme,
  • zapažanjima o svom radu i radu sa decom, odnosno učenicima,
  • preporukama mentora i sopstvenim idejama za unapređivanje svih oblika obrazovno-vaspitnog rada i rada sa roditeljima,
  • ostvarenim oblicima stručnog usavršavanja.

Ova dokumentacija ulazi u portfolio pripravnika.

Obaveznost vođenja dokumentacije mentora i pripravnika i pisanje potrebnih izveštaja je propisano čl. 7 i čl 9 Pravilnika

Izveštaj komisije za proveru savladanosti programa u školi se prosleđuje Ministarstvu/Pokrajinskom sekretarijatu uz ostalu dokumentaciju i prijavu za ispit za licencu. Članovi ispitne komisije za licencu uvek čitaju ovaj izveštaj radi detaljnijeg sticanja uvida u kompetencije kandidata koji polaže ispit (iz mog iskustva kao člana komisije ) i delom doprinosi ishodu samog ispita. Zato je važno da komisija pri njegovoj izradi detaljno pregleda kompletnu dokumentaciju rada mentora i pripravnika. Takođe, iz razgovora sa kandidatima na ispitu za licencu uvidela sam da su oni kandidati kojima su mentori pružali pomoć u svakom koraku i vodili urednu evidenciju bili opušteniji na ispitu, pokazali viši nivo kompetentnosti i uvek bili uspešni na ispitu.

Često ditrektori škola imaju dileme koje se odnose na izbor mentora – koji nastavnik je najbolji za to, koga uzeti kada škola nema stručnog nastavnika ili stručan nastavnik ne ispunjava sve uslove koje propisuje Pravilnik. Neki od nastavnika nerado prihvataju ovu ulogu jer imaju dosta drugih obaveza, ili treba da putuju u drugo mesto kada je pripravnik iz druge škole, što je sve tehnički problem za rešavanje.

Bez obzira na sve ove teškoće mentorstva, podučavanje kolege početnika je izazov za one najbolje nastavnike koji  žele da se oprobaju na ovom polju horizontalnog učenja i prenošenja sopstvenog znanja i iskustva. Izazov je za svakog nastavnika koji želi da napreduje u svojoj struci i stekne neko od zvanja nastanika, vaspitača i stručnih saradnika u svom portfoliju treba da ima dokaze da je bio mentor kolegi pripravniku.

 

Mirsada Topalović, psiholog

Stručna sprema nastavnika – člana komisije za proveru savladanosti pripravničkog programa u školi

Jedna od čestih dilema škola i pitanja koje su mi škole upućivale se odnosilo na stručnost nastavnika koji je član komisije za proveru savladanosti programa na kraju pripravničkog staža:

Da li zaposleni nastavnik koji ima 6. stepen stručne spreme  i  položen ispit za licencu može da bude  član školske komisije pred kojom pripravnik realizuje čas  ?

Kada je u pitanju ovakva situacija da nastavnik ima položen ispit za licencu, a pri tom nema stručnu spremu koju propisuje postojeći  ZOSOV, radi se o nastavniku koji je zasnovao radni odnos kada su zakonski propisi dozvoljavali zapošljavanje sa višom pedagoškom školom. Tada se polagao stručni ispit skoro na isti način kao i ispit za licencu – samo bez pedagoških situacija. Nastavniku sa 6. stepenom je priznata stručna sprema ako je u periodu menjanja zakonskih propisa (po kojima svi zaposleni u obrazovanju moraju da imaju visoku stručnu spremu) imao dovoljan broj godina radnog staža i imao položen stručni ispit.

Članom 9 Pravilnika propisan je sastav komisije za savladanost programa u školi:

„ Komisiju obrazuje direktor rešenjem, u sastavu od najmanje tri člana, i to:

  1. za nastavnika u školi – direktor kao predsednik, član stručnog veća za oblast predmeta i stručni saradnik;
  2. za vaspitača koji ostvaruje predškolski program u ustanovi i vaspitača u školi sa domom -direktor kao predsednik, član vaspitno-obrazovnog veća, odnosno pedagoškog veća i stručni saradnik;
  3. za stručnog saradnika – direktor ustanove, kao predsednik, stručni saradnik ustanove i predstavnik vaspitno-obrazovnog, nastavničkog ili pedagoškog veća.

Mentor ne može da bude član komisije, ali ima obavezu da prisustvuje proveri savladanosti programa.”

 Imajući u vidu da Pravilnik ne navodi stepen stručne spreme kao uslov, nastavnik sa pomenutim kvalifikacijama može da bude član školske komisije za proveru savladanosti pripravničkog programa u školi, ukoliko pravna služba škole ne tumači drugačije ovaj propis.  Ako se desi da u školi ne dozvoljavaju da nastavnik sa 6. stepenom stručne spreme  bude član školske komisije za polaganje savladanosti program, potrebno je tražiti tumačenje od stručne službe Ministarstva.

Može li metor da bude član komisije?

Druga dilema koju škole imaju odnosi se na učešće mentora u komisiji za proveru savladanosti programa – da li je mentor član komisije za proveru programa?

Odgovor na ovo pitanjen je već navedeno u gornjem citatu člana 9 Pravilnika – Mentor ne može da bude član komisije, ali ima obavezu da prisustvuje ispitu.

Rok za polaganje ispita savladanosti programa

Sledeća dilema se odnosi na  precizan rok u kojem se mora realizovati ispit savladanosti programa pošto se u Pravilniku navodi da se „Provera savladanosti programa ostvaruje  najranije nakon godinu dana rada u ustanovi, a najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja izveštaja mentora…”. Postavlja se pitanje kada je mentor u obavezi da preda izveštaj?

“…Mentor podnosi izveštaj direktoru o osposobljenosti pripravnika za samostalno izvođenje obrazovno-vaspitnog rada, najkasnije u roku od 15 dana nakon navršenih godinu dana uvođenja u posao pripravnika.”- clan 6 Pravilnika, što znači da se ispit u školi mora organizovati najkasnije u roku od mesec dana posle završenog pripravničkog staža.

 

Mirsada Topalović, psiholog

Pripravnik od škole do škole

Prosvetni radnici u današnje vreme svoje prvo radno iskustvo najčešće započinju menjajući nekog odsutnog kolegu na nekoliko meseci ili kada se ukaže prilika za nekoliko časova koji su preko norme nastavniku koji već radi u školi. U oba slučaja radi se o  početniku koji nema iskustvo rada u školi, a posao mora da obavlja samostalno. U ovakvoj situaciji potrebna je velika podrška od strane škole, kako bi početnik bio uspešan u svom poslu.

Šta škola može učiniti ?

Najčešća praksa je da se nastavnik uputi na stručnu službu škole da bi dobio osnovna uputstva kako treba da realizuje nastavu i obavlja ostale poslove u školi. Ako je početnik stručni saradnik (stručna služba ) ili sekretar škole situacija je još teža, jer nema stručne službe kojoj može da se obrati za pomoć. Kada se nađu u ovakvoj situaciji, stručni saradnici-početnici se obično obraćaju kolegama iz drugih škola i pomoć dobijaju tu i tamo, u zavisnosti od okolnosti.

U ovakvim situacijama škola  ima zakonsku mogućnost da početniku koji je prvi put zasnovao radni odnos na nekoliko meseci (mesec, dva ili više) omogući da započne obavljanje pripravničkog staža po proceduri koju reguliše Pravilnik,  ali se često u praksi to ne dešava.

Bez obzira što početnik nije zasnovao radni odnos na godinu dana, po članu 145. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja on ima pravo na status pripravnika i na  pripravnički staž:

               ” Pripravnik, u smislu ovog zakona, jeste lice koje prvi put u svojstvu nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika, odnosno sekretara zasniva radni odnos u ustanovi, sa punim ili nepunim radnim vremenom i osposobljava se za samostalan rad, savladavanjem programa za uvođenje u posao i polaganjem ispita za licencu, odnosno stručnog ispita za sekretara ustanove…” 

Po zakonskoj proceduri  škola je obavezna da pripravniku, počev od dana prijema u radni odnos odredi mentora (član 5. Pravilnika).

Kada pripravniku prestane radni odnos u školi u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos, svako sledeće zapošljavanje mu daje pravo da nastavi započeti pripravnički staž. To znači da nova škola u kojoj  je takođe zasnovao radni odnos na nekoliko meseci ima obavezu da mu odredi mentora. Poslednja škola u kojoj ovaj pripravnik navrši godinu dana pripravničkog staža organuzuje proveru savladanosti programa i potom ga  prijavljuje za polaganje ispita za licencu.

Dokumentacija o obavljanju pripravničkog staža se prenosi iz škole u školu, kako bi na kraju, u poslednjoj školi bila kompletirana.

Dakle, zakonski propisi dozvoljavaju da se pripravnički staž u obrazovno-vaspitnim ustanovama može obavljati u svakoj školi u kojoj početnik radi, dok ne napuni godinu dana, koliko staž traje. Na taj nači  početnik ne  gubi vreme, čekajući da ga neka škola primi na godinu dana i što je još važnije, stiče svoju praksu na profesionalan način uz podršku mentora. Jedini uslov koji treba da ispuni se odnosi na stručnu spremu koja je zakonski propisana  ( vidi članak o uslovima za obavljanje staža)

Početnici koji se nađu u ovakvoj situaciji treba da direktore škola podsete na ove zakonske mogućnosti, a u slučaju potrebe mogu da se konsultuju kod stručne službe Ministarstva  – Odsek za polaganje ispita za licencu, direktore i sekretare ustanova 

 

Mirsada Topalović, psiholog

Ko plaća ispit za licencu?

Često na društvenim mrežama možemo pročitati pitanaja i komentare koji se odnose na plaćanje ispita za licencu. Iskustva zaposlenih u prosveti po ovom pitanju su različita. Dok jednima  prvo polaganje ispita  plaća škola, drugi sami plaćaju ovaj ispit.

Dešava se da  škola realno nema novca, jer sve troškove ove vrste potražuje iz budžeta opštine, i tada je  jedino rešenje da kandidat za polaganje licence sam uplati novac Ministarstvu, za šta dobija priznanicu  kao dokaz da je on lično uplatio potrebni iznos. Sa ovom priznanicom kasnije potražuje sredstva od škole (a škola od opštine) i na taj način se novac vraća kandidatu.

Ukoliko kandidat preda novac na blagajni škole, (kako bi škola uplatila ispit), kao dokaz o uplati kandidat  treba da dobije priznanicu, i na osnovu ove priznanice može tražiti novac nazad od škole. Ukoliko ne postoji priznanica, novac se ne može tražiti.

Dešava se, na žalost, da škola ne vrati novac kandidatu sa objašnjenjem da je prošlo mnogo vremena od polaganja ispita ili da nemaju novca ili da opština neće da izvrši povraćaj novca…

Svi ovi razlozi koje škole navode  nisu validni i kandidat koji prvi put polaže ispit za licencu, bez obzira da li je položio ili ne, ima pravo na povraćaj novca, ako je sam platio ispit (Pravilnik, član 19). Ukoliko škola uporno odbija da povrati novac, potrebno je pismenim zahtevom obratiti se upravi škole i konsultovati pravnu službu.

Takođe, za povraćaj novca nije bitno u kom vremenu će kandidat položiti ispit, jer je za prijavu ispita Ministarstvu neophodno proslediti kompletnu dokumentaciju čiji je sastavni deo i dokaz o uplati troškova (vidi članak  Procedura polaganja)

Svaka škola može svojim finansijskim planom da planira i potražuje sredstva od opštine za ovu namenu kada god  ima pripravnika kojeg posle obavljenog pripravničkog staža i položenog ispita u školi očekuje polaganje  ispita za licencu (vidi članak Provera savladanosti poroigrama..)  Ukoliko se desi da nisu planirali sredstva  na vreme, uvek se može planirati i posle uplate ispita (budžet za narednu godinu).

Škole su dužne (i uvek imaju mogućnost) da vrate  novac za prvo polaganje licence kandidatu koji je sam sebi platio ispit.

 

Mirsada Topalović, psiholog

Može li se biti pripravnik bez master diplome?

Mladi ljudi po završenom  fakultetu  žele da se što pre zaposle i započnu svoju profesionalnu karijeru. To je razumljivo očekivanje posle uloženog  truda tokom višegodišnjeg školovanja.master, pripravnik, mentor, staž

U prosveti često postoji potreba za određenim profilom nastavnika/stručnih saradnika, bilo zbog odlaska u penziju ili  zamene odsutnog kolege na duže vreme. Ukoliko se na ova upražnjena mesta jave početnici bez radnog iskustva, škole ih zapošljavaju i organizuju im obavljanje pripravničkog staža koji traje godinu dana.

Dešava se u praksi da se u školi ne obrati pažnja na važnu stavku iz “Pravilnika o dozvoli za rad nastavnka, vaspitača i stručnih saradnika” (Pravilnik) kojom je propisano da obavezu uvođenja u posao (pripravnički staž)  i polaganje ispita za licencu imaju oni početnici koji ispunjavaju uslove za nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika. Ispunjeni uslovi znače  posedovanje odgovarajuće stručne spreme propisane Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 140.

Ako škola na radno mesto nastavnika/stručnog saradnika  primi nekog sa diplomom akademskih studija (prvi stepen), ukoliko u tom trenutku nema kandidata sa master diplomom, po Pravilniku kandidat nema pravo da obavlja pripravnički staž, jer nije stručan za radno mesto koje zauzima (član 3 Pravilnika).

Na žalost, u praksi se događa da škole i početnicima  bez master diplome organizuju obavljanje pripravničkog staža i prijavljuju kandidate za polaganje ispita za licencu, ali  Ministarstvo takve prijave odbija sa obrazloženjem da kandidat nije  bio stručan u periodu obavljanja pripravničkog staža. U takvoj situaciji pripravnički staž se mora ponovo obaviti i ponovo pokrenuti cela procedura oko ispita za licencu  kada kandidat stekne master diplomu.

Oni koji su bili u ovakvoj situaciji su doživeli veliku neprijatnost, jer očekujući da budu pozvani na ispit od ministarstva dobiju objašnjenje da im se ne priznaje obavljeni pripravnički staž.  Zato mlađim kolegama preporučuju da se dobro upoznaju sa propisima i procedurama koje regulišu zapošljavanje u obrazovanju, obavljanje pripravničkog staža i polaganje ispita za licencu. Pomoć u tumačenju propisa uvek mogu da potraže od stručnih službi Ministarstva  ili stručnih lica.

 

Mirsada Topalović, prosvetni savetnik

Program uvođenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika – pripravnika

Često pitanje koje pripravnici sebi postavljaju odnosi se na literaturu iz koje će pripremati ispit za licencu, poput:

  • “Iz kojih skripata, knjiga treba da učim?”,
  • “Na koje sadržaje treba da obratim najviše pažnje?”,
  • “Gde da nabavim skripte za zakonske propise?”,
  • “Ima li neko pedagoške situacije i njihova tumačenja?” i slično.

U traganju za odgovorima traže pomoć najčešće od onih koji su već polagali ispit, svojih kolega ili stručnih saradnika u školi.

1890 Edward Lamson Henry – seoska skola, detalj

Za pripremanje ispita za licencu ne postoji jedan udžbenik u kojem bi bili prikupljeni svi sadržaji koji  su potrebni za sticanje kompetencija za rad nastavnika/vaspitača/stručnih saradnika. Takav udžbenik bi bio podložan stalnim promenama, pošto se propisi u obrazovanju stalno menjaju i dopunjuju. Priprema ovog ispita se ne obavlja na način kao većina ispita tokom studiranja, kada smo pred ispit odvajali određeno vreme za učenje predmetnog gradiva iz obavezne i preporučene literature, ili dobro pripremljene skripte koju smo uglavnom lako nabavljali na fakultetu.

Priprema ispita za licencu je mnogo više od učenja pred sam ispit i podrazumeva kvalitetno obavljanje pripravničkog staža tokom kojeg se pripravnik uvodi u posao nastavnika/vaspitača/stručnog saradnika po programu koji je propisan Pravilnikom o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika (Pravilnik) i čini njegov sastavni deo.

Program uvođenja u posao, kao što se može videti u Pravilniku, ima za cilj da  nastavnik/vaspitač/ stručni saradnik – pripravnik stekne neophodna znanja, veštine i vrednosne stavove (nastavničke kompetencije) potrebne za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada. Ukoliko se pripravnički staž od godinu dana obavlja kvalitetno, što podrazumeva postizanje nastavničkih kompetencija koje su propisane ovim programom, pripravnici će biti osposobljeni za budući rad i pripremljeni da uspešno polože ispit. Znanja, veštine i sposobnosti koje pripravnici treba da poseduju na kraju pripravničkog staža su definisane u oblastima:

  • Planiranje, programiranje, ostvarivanje i vrednovanje obrazovno-vaspitnog rada,
  • Praćenje razvoja i postignuća učenika,
  • Saradnja sa kolegama, porodicom i lokalnom zajednicom,
  • Rad sa učenicima sa smetnjama u razvoju,
  • Profesionalni razvoj,
  • Dokumentacija

Prolazeći kroz program, pripravnici zapravo prikupljaju potrebne sadržaje, zakonske propise, pedagošku dokumentaciju, pomoćnu literaturu – dokumentacija koja će im koristiti za polaganje ispita i kasnije u daljem radu. U svemu tome potrebna je velika pomoć i podrška mentora koji radi sa pripravnikom.

Na osnovu mog iskustva ( pogledaj iskustvo člana komisije ), kandidati koji su kvalitetno obavljali pripravnički staž bili su uspešniji na ispitu za licencu u odnosu na one koji su akcenat stavljali na “učenje” pred ispit.

Mirsada Topalović, prosvetni savetnik

 

 

 

Provera savladanosti programa uvođenja u posao pripravnika u školi

Škole često imaju pitanja u vezi  provere savladanosti programa uvođenja u posao (u školi ga obično zovu “ispit”) nastavnika/vaspitača/saradnika koja se organizuje u školi/predškolskoj ustanovi neposredno posle obavljenog  pripripavničkog staža. Ovom “ispitu” se obično pridaje manji značaj , iako od njegovog ishoda zavisi da li će pripravnik imati pravo da pristupi polaganju ispita za licencu.

Albert Anker – The school exam, 1862

Jedno od tih pitanja sa kojim sam se nedavno susrela se odnosilo na sastav školske komisije za proveru savladanosti programa u slučaju kada škola nema stručnog saradnika. Odgovor na ovo pitanje nije direktno naveden u Pravilniku o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika (u daljem tekstu Pravilnik),  ali se svakako do njega može doći detaljnim čitanjem Pravilnika.

Pre svega potrebno je obratiti pažnju na nekoliko ključnih aspekata Pravilnika koji se odnose na savladavanje programa za pripravnike u vaspitno- obrazovnim ustanovama:

  • program uvodjenja u posao,
  • sastav komisije za proveru savladanosti programa u ustanovi,
  • izveštaj komisije.

Komisiju za proveravu savladanosti programa za pripravnike (Komisija) obrazuje direktor rešenjem, u sastavu od najmanje tri člana. Direktor, koji je ujedno i predsednik Komisije i stručni saradnik su stalni članovi komisije. Treći član je:

  • član stručnog veća za oblast predmeta kojem pripada pripravnik – za nastavnika,
  • član vaspitno-obrazovnog veća, odnosno pedagoškog veća – za vaspitača u predškolskoj ustanovi i vaspitača u školi sa domom,
  • predstavnik nastavničkog/vaspitno-obrazovnog/pedagoškog veća – za stručnog saradnika, u zavisnosti od tipa ustanove u kojoj je stručni saradnik zaposlen.

Mentor ne može da bude član Komisije, ali ima obavezu da prisustvuje proveri savladanosti programa.

Stručni saradnici iz drugih ustanova mogu biti članovi  Komisije za proveru savladanosti programa, kako bi pomogli ustanovi koja nema stručnog saradnika u trenutku kada organizuje ovaj “ispit”. O tome se dogovaraju direktori obe ustanove.

Proverera savladanosti programa može se organizovati najranije nakon godinu dana rada pripravnika u ustanovi, a najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja izveštaja mentora o radu sa pripravnikom i čini je:

  • izvođenje i odbrana časa u školi – za nastavnike
  • izvođenje aktivnosti sa odbranom u predškolskoj ustanovi – za vaspitače/medicinske sestre,
  • prikaz i odbrana aktivnosti stručnog saradnika u ustanovi i vaspitača u domu učenika.

Proveru savladanosti programa vrši Komisija u punom sastavu  pred kojom pripravnik izvodi gore navedeni oblik obrazovno-vaspitnog rada.

Ocenu o savladanosti programa daje komisija u pisanoj formi u vidu izveštaja. Još jednom naglašavam da je ovaj izveštaj neopohadn za prijavu polaganja za licencu.

Mirsada Topalović, prosvetni savetnikPsiholog Mirsada Topalović

Zakoni i Pravilnici u obrzovanju.

Pravilnik…

PRAVILNIK O STRUČNO-PEDAGOŠKOM NADZORU

Preuzmi PDF dokument pravilnika

 

 

 

zakoni i pravilnici
Zakon…

ЗАКОН О ОСНОВАМА СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

 

Preuzmi PDF dokument zakona

 

 


zakoni i pravilnici
Pravilnik…

ПРАВИЛНИК О ДОЗВОЛИ ЗА РАД НАСТАВНИКА, ВАСПИТАЧА И СТРУЧНИХ САРАДНИКА

 

Preuzmi DOC dokument pravilnika 

 


PRAVILNIK O DOZVOLI ZA RAD NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNIH SARADNIKA SA POSEBNIM DELOM PROGRAMA

Preuzmi PDF verizju pravilnika

Procedura polaganja ispita za licencu za rad nastavnika/vaspitača/stručnih saradnika

Procedura polaganja ispita za licencu počinje podnošenjem zahteva za polaganje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (Ministarstvo), odnosno Pokrajinskom sekretarijatu za prosvetne radnike – pripravnike sa teritorije Vojvodine. Zahtev podnosi škola/vrtić u kojoj je nastavnik/vaspitač/stručni saradnik zaposlen, ili je obavljao pripravnički staž  ukoliko je nezaposlen.

Atinska skola
Rafael: Atinska skola

Uz zahtev škola/vrtić podnosi:

  • overenu kopiju diplome o stečenom obrazovanju,
  • kopiju ugovora o radu- ukoliko su kandidati za polaganje zaposleni,
  • izveštaj komisije škole/vrtića o savladanom programu uvođenja u posao – koji pripravnici polažu u školi neposredno posle obavljenog pripravičkog staža,
  • dokaz o uplati troškova polaganja ispita za licencu,
  • overenu kopiju indeksa ili uverenje visokoškolske ustanove o položenim ispitima iz pedagogije i psihologije ili potvrdu, odnosno uverenje fakulteta iz koje je vidljivo da kandidat ispunjava uslove Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (član 142).

Pripravnici koji ne ispunjavaju uslov propisan članom 142. u obavezi su da polože ispit iz pedagogije i psihologije u skladu sa programom koji je odštampan uz  Pravilnik (polaže se kao predispit, pre ispita za licencu, po rasporedu Ministarstva/Pokrajinskog sekretarijata).

Obaveštenje o vremenu i mestu polaganja ispita za licencu (a za neke pripravnike i ispita iz psihologije i pedagogije) Ministarstvo, odnosno Pokrajinski sekretarijat dostavlja školi/vrtiću najkasnije 15 dana pre dana određenog za polaganje ispita. Svi kandidati, izuzev onih iz vojvodine ispit polažu u Beogradu.

Obaveštenje o temi časa – nastavnoj jedinici, aktivnosti, odnosno eseja Ministarstvo, odnosno Pokrajinski sekretarijat dostavlja kandidatu preko ustanove u kojoj je zaposlen, po pravilu, tri dana pre termina zakazanog za polaganje ispita.

Polaganje ispita za licencu obavlja se u toku jednog dana,  a počinje održavanjem jednog školskog časa, izvođenjem aktivnosti, odnosno prikazom eseja.

Ispit se sastoji se iz pismenog i usmenog dela.

Pismeni deo obuhvata: pripremu časa za nastavnika, pripremu izvođenja aktivnosti za vaspitača, odnosno pripremu eseja za stručnog saradnika.

Priprema za nastavnika/vaspitača može da iznosi do dve strane pisanog teksta, a eseja do šest strana i nju kandidati donose sa sobom na dan polaganja ispita.

Usmeni deo se sastoji od razgovora kandidata sa komisijom o:

  • održanom času/aktivnosti/prikazanom eseju,
  • rešavanju konkretne pedagoške situacije,
  • poznavanju propisa iz oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Uspeh na ispitu ocenjuje se sa: “položio” ili “nije položio”.

Ako kandidat ne položi deo ispita, upućuje se na ponovno polaganje tog dela najmanje za 30 dana, za dva dela ispita najmanje za 60 dana, a ispita u celini, nakon najmanje 90 dana od dana prethodnog polaganja ispita.

Pripravnik kome prestane radni odnos u ustanovi u toku polaganja ispita za licencu, ima pravo da nastavi sa polaganjem započetog ispita u skladu sa Zakonom.

Sva obaveštenja u vezi sa dokumentacijom koja se prilaže uz zahtev za polaganje ispita, terminima i mestu polaganja, ispitnim temama, troškovima, Ministarstvo prosleđuje školama/vrtićima koji prijavljuju kandidata, a škole su u obavezi da informišu svoje kandidate.

U slučaju da vam zatreba neka informacija koju možete dobiti samo od Ministrastva i nema je u zakonskim propisima i poslatim obaveštenjima možete se obratiti na telefone koji su navedeni na sajtu Ministarstva: Važni kontakt telefoni / Odsek za polaganje ispita za licencu.

U sledećem članku sledi nastavak informacija o licenci…

Mirsada topalović, psihologMirsada Topalović, prosvetni savetnik

Kako objasniti deci epilepsiju?

Srdjanova priča

Ovo je priča o  desetogodišnjme dečaku  Srdjanu koji ima epilepsiju. On živi u gradu i  ide u 4 razred. Srdjan, kao i svi ostali dečaci njegovog uzrasta,  ponekada bude nestašan, i voli da se igra s drugovima. Povremeno ima napade i ova priča je o tome, kako je naučio više o epilepsiji, kako ga je njegov lekar pregledao i odredio lečenje i kako su njegovi roditelji u svemu pomogli.

Srdjanov mozak  povremeno ne radi sasvim dobro, tako da je doživeo napad, pa ga je njegova mama odvela lekaru. Posle pregleda i potrebnih ispitivanja, školski lekar je Srdjana uputio drugom lekaru koji se dobro razume u rad mozga i nervnog sistema. Mama je zakazala pregled, i kada je taj dan došao, zajedno sa roditeljima Srdjan je  otišli u bolnicu. Tamo je bilo dosta ljudi i druge dece, i trebalo je malo pričekati da se dodje na red. Doktor je postavljao mnoga pitanja, odgovarali su i mama i tata i Srdjan. Zatim ga je doktor pregledao na malo drugačiji način nego što to rade školski lekari  pri sistematskom pregledu. Srdjanu je sve to bilo jako smešno, i jednom ili dva puta nije mogao da se uzdrži već se glasno nasmejao. Doktor se nije ljutio, već je i njemu to bilo simpatično.

Srdjan se iznenadio kada je saznao da svačiji mozak neprekidno stvara  malu električnu struju, čak i kada ta osoba spava. Još je zvučalo neverovatnije da se ta struja može izmeriti aparatom koji se zove EEG. Doktori na osnovu merenja elektriciteta mozga mogu da preduzmu  lečenje, ukoliko se vidi da mozak ne radi sasvim dobro. Ovakvo snimanje može da pokaže i koji deo mozga pravi smetnje. I struje njegovog mozga su bile snimljene EEG aparatom.  U početku se Srdjan malo plašio snimanja, jer nije tačno znao šta ga čeka. Ali sve je proteklo u redu. Medicinska sestra mu je pomogla da se opusti i udobno smetni u stolicu i potom mu je na glavu stavila elastičnu kapu (kao što su kape za plivanje) sa puno malih žičica. Zatim je tražila od Srdjana da se još više opusti i zatvori oči. Nekoliko puta ga je pozivala da pogleda i ponovo žmuri, pa zatim da diše duboko i na kraju je lampica treperela neko vreme, baš kao u disku. Celo snimanje je bilo prijatno i nije bolelo ni malo. Kada je sve bilo gotovo, doktor je pogledao snimak na ekranu kompjutera, a Srdjan je malo gvirio preko doktorovog ramena i video puno različitih vrlo krivudavih linija po celom ekranu. Doktor je postavio još neka pitanja roditeljim i na osnovu odgovora i EEG snimka  potvrdio da Srdjan ima epilepsiju. Zatim je napisao izveštaj i predložio lek koji će Srdjan redovno da uzima. Objasnio je Srdjanovim roditeljima o kojoj vrsti epilepsije je reč i kako se treba ponašati.

Srdjan voli da se igra sa drugarima. On je dobar u mnogim stvarima. .. Njegov tata ga je naučio da pliva, ali kad god ga odvede na bazen uvek obavesti trenera da obrati pažnju i stalno ima Srdjana na oku. Nikada na kupanje ne ide sam, za svaki slučaj, da nešto ne podje naopako dok je u vodi. Doktor je rekao Srdjanu da inače može da radi skoro sve što rade i deruga deca, ali da ne vozi biciklu gde je saobraćajna gužva i da se ne pentra po drveću ili bilo gde drugde, odakle može pasti. Srdjan je bio razočaran, ali je u sebi znao da je doktor u pravu, a i sam je želeo da bude siguran. I ono što je najvažnije, na čemu je doktor najviše insistirao, je to da redovno uzima lekove. Rečeno mu je da mora da napravi dodatan napor i da nikada ne zaboravi da uzme lek, jer ako preskoči jednu dozu može se desiti da dobije napad.

Srdjan ima mnogo prijatelja i njegova mama je mislila da je dobro da svi oni znaju šta da urade ako Srdjan dobije napad. Napisala je nekoliko jednostavnih pravila za njegove drugove. Takodje je napomenula da može da se desi da dobije i drugi napad, pre nego što se oporavi od prvog, što se može dseiti naročito ako zaboravi da uzme lek. Ako se to desi Srdjan mora da ide u bolnicu, da bi dotkor i sesetre mogli da brinu o njemu.

Srdjanovi roditelji su bili i u njegovoj školi i razgovarali sa učiteljicom i direktorom. Objasnili su sve šta se dešavalo i o čemu se radi. Saznali su od direktora da u školi ima i druge dece sa epilepsijom koja su sasvim dobro, i da se svi nadaju da će tako biti i sa Srdjanom.

Epilepsija nije ništa novo niti neobično. Istorija nam priča o mnogim velikim ljudima koji su imali epilepsiju. Srdjan je zaključio da to što ima epilepsiju ga  čini članovm vrlo specijalne grupe poznatih ljudi.